Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste benzin kao izvor snage, kao i kupe sa 2 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Sportski automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (zadnji koji implementira Mercedes Benz, odnosno prednji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Mercedes Benz, 6-cilindrični agregat sa 18 ventila i 218ks , dok je drugi 5-cilindrični agregat sa 20 ventila i 193ks koji potpisuje Volvo.

Nažalost, ni jedan od automobila nije dostavljen na European New Car Assessment Programme (Euro NCAP) testiranje radi utvrđivanja nivoa bezbednosti. To umnogome otežava zauzimanje stava po pitanju zaštite putnika koju pružaju i ja ću uvek preporučiti da takve automobile zaobiđete. Osim toga, dobro bi bilo pažljivo ispitati i ostale činjenice vezane za bezbednost. Oba vozila predstavljaju sportski automobil, što u principu znači neku osrednju poziciju po pitanju bezbednosti, ali ta činjenica ne ističe ni jedan od ova dva automobila. Povrh toga, što se tiče težine vozila, previše često potcenjenog faktora, nemački automobil nudi marginalnu razliku od 4% više metala.

Ne volim da generalizujem stvari kada je pouzdanost u pitanju, mada izgleda da Volvo ipak ima blagu prednost, ako posmatramo sve modele zajedno. To su rezultati nekih nezavisnih istraživanja, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Mercedes Benz vrednuju prosečnom ocenom 4.4, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Nezavisna istraživanja su takođe pokazala da je model CLK prosečan što se pouzdanosti tiče, pri čemu je model C70 isto tu negde.Povrh svega toga, vlasnici automobila koje pokreće isti motor kao i nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.8, dok je onaj ispod haube konkurenta ostvario ocenu 3.0 od 5.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.1 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 230 kilometara na čas, 14km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako švedski automobil, trošeći u proseku 9.5 litara goriva na 100 kilometara (30 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 9% više goriva koje potroši nemački automobil.

Mercedes Benz deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, nemački automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Nadalje, ipak, dolazi do zaokreta, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. Da stvari budu još bolje, pritom čak troši i manje goriva! Nije mi teško da priznam da, kada bih birao izmedju ova dva automobila, moj izbor bi definitivno bio Volvo. Bez obzira na to, ne treba zaboraviti da svako ima svoje potrebe i želje, zato pre svega uzmite u obzir ono što smatrate da upravo Vama najviše odgovara. A ja sam tu da pomognem koliko mogu. Preporučujem ujedno da potrošite dva minuta i saznate koji bi Vam to automobil, na osnovu Vaših želja i mogućnosti, predložio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.