FORD MONDEO 2.0 TDCI TREND+

Ford postoji da Opel ne bi bio najgori auto, kaže naš narod. Pa opet, od jedanaest mojih automobila nijedna marka se nije ponovila, osim upravo Forda. Šta nije u redu sa mnom i kakav sam ja to jadan izgovor za automanijaka? Neprijatna istina je zapravo to da sam ja veliki poštovalac i ljubitelj Forda, od ženskastog i minijaturnog Ka, pa sve do pozamašnog ali vrlo kompetentnog S-Maxa. U stvari, ako bih bio potpuno iskren, rekao bih da je Ford do skora bio najpotcenjenija marka na tržištu novih automobila. Ipak, menadžment američkog giganta se poslednjih godina svojski trudi da to promeni i to nažalost povećavajući cene novih modela, umesto povećavajući nivo svesti kupaca o kvalitetu i opremljenosti istih. Srećom, ja sam svoj primerak pokupio iz salona na vreme i to vrlo povoljno. Ford Mondeo, u mojoj porodici poznatiji kao Fordeo, je možda i najbolji primer toga kako je lako prevideti odličan auto. Počevši od prve generacije, tamo negde sredinom devedesetih godina, ovaj model je nekako označen kao prevashodno službeni automobil koji bi retko koji privatni kupac poželeo da iskešira. Vidjen kao "običan" i "neupadljiv", Mondeo nije bio poželjan kao neki drugi evropski konkurenti, niti se mogao pohvaliti njihovom prefinjenošću ili kvalitetom izrade. Pa opet, uz značajno nižu cenu i beskrajno manje skretanja pažnje, Fordov porodični automobil je nudio nešto mnogo bolje, nešto meni jako važno, a tako lako za prevideti - savršeni osećaj u vožnji. Po gradu, u krivinama Kanjona Morače, na Autobahn-u, dakle svuda. Ford nije od juče, postoji još od 1903. godine i, iako je prva asocijacija na ovu marku raspali i zardjali Escort sa sundjerom u braniku, postoji mnogo toga više što nam je ovaj brend tokom vremena podario. Čuveni Ford GT, razne generacije Mustanga, Sierra RS Cosworth i Focus WRC su samo neke od dirki na klaviru sportskog nasledja američke kompanije. Zato ne treba da čudi što se Fordovi modeli u raznim segmentima koriste kao etalon upravljivosti i ležanja na putu i, jednostavnim rečnikom, mnogo su brate zabavni za vožnju.

E sad, poslednja - peta generacija Mondea, koju trenutno svakodnevno eksploatišem, je na tržište Evrope stigla 2015. godine i predstavlja ništa drugo do preimenovani Ford Fusion koji se u Severnoj Americi prodavao čak dve godine ranije. Po prvi put je projektovan i dizajniran van Evrope, a to sa sobom nosi dve stvari. Pod jedan, auto je mnogo ozbiljniji, veći i udobniji. Pod dva, auto je izgubio nešto od svoje oštrine i povratnih informacija na volanu. On i dalje pruža osećaj da je sajlama vezan sa put, jedino što su te sajle sada malo rastegljivije nego što je to bio slučaj sa prethodnim generacijama. A ima vala i malo više auta ukupno za držati. Salonski primerak koji sam ja 2018. godine pazario na akciji u Grand Motorsu je opremljen Pežoovom 2.0 HDi dizelkom poslednje generacije i ujedno predstavlja kraj dvodecenijske saradnje Forda i PSA grupacije, jer su već restilizovane varijante ovog modela počele da dolaze sa Panter dizelima koji tek treba da se dokažu u godinama koje predstoje. Pežo zna da napravi dizel motor i BlueHDi varijanta sa 150 konja je izuzetno elastična i, makar meni, nestvarno štedljiva.

Ja sam se prethodnih 18 meseci iz petnih žila trudio da mu pokvarim ekonomičnost, što naglim ubrzanjima, što vožnjom na nešto višim obrtajima nego što je uobičajeno, ali je Mondeo tvrdoglavo ostao na prosečnih 6.6 litara na 100 kilometara. Za automobil težak preko 1700 kilograma i vožen nadahnuto, to je više nego odličan rezultat i ja bih mu skinuo kapu kada bi pravili kape za glavonje kakav sam ja. Osim što troši malo goriva, Mondeo je podnošljiv i za održavanje jer su cene malog servisa u Grand Motorsu 150 i 200 eura naizmenično na svakih 20.000 kilometara, a kod nekog nezavisnog servisera koga ne bih smeo da reklamiram jer mi nije platio (a možda je u Pinosavi) verovatno duplo manje. Za dizel limuzinu - sasvim korektno. Pored ležanja na putu i ekonomičnosti, treći stub moje ljubavi prema ovom automobilu predstavlja komfor i to u svakom mogućem obliku koji možete ili ne možete da zamislite. Veliko medjuosovinsko rastojanje, najveća širina u klasi, udobna sedišta, fantastičan SYNC 3 infotejnment sistem i najbolji odnos opreme i cene, sve to uz pozamašan gepek i praktična peta vrata čine da se i vozač i putnici sve vreme osećaju komforno. Udobnost koju standardno ogibljenje ovog modela pruža je u potpunoj kontradikciji sa dobrim ležanjem na putu, ali Ford je nekim čudom uspeo da pomiri ta dva suprotna zahteva i ovaj automobil prosto "plovi po šinama". Da ne bude sve savršeno, potrudile su se dve stvari koje me izludjuju svakodnevno, ne dovoljno da bih ga udomio, ali dovoljno da se mrštim i negodujem. Prva i najveća mana su svakako farovi. Ah, ti farovi... Provodio sam romantične večeri uz sveće koje su više i bolje osvetljavale od standardnih farova na Ford Mondeu pete generacije. Naravno, skuplja Titanium verzija dolazi sa beskonačno puta boljim Full LED prednjim svetlima i moj vam je savet da ne štedite na tome. Jedite paštetu i idite u Bugarsku na more, ali nabavite Mondeo sa LED farovima. Nema na čemu.

Drugi i treći izvor mog nezadovoljstva su očajno grejanje prouzrokovano kasnim dostizanjem radne temperature i moja žena kojoj to beskrajno smeta i koja se zbog toga iskaljuje na meni. Pri tome, svaki 2-litarski dizel Mondeo je opremljen elektro-pomičnom rešetkom hladnjaka koja se otvara tek kada je radna temperatura dostignuta, pa ipak se po hladnim zimskim danima dogodi da motor bude jedva topao nakon 30 minuta gradske vožnje. Probao sam da isključim start-stop sistem koji mi je bio najviši na listi potencijalnih krivaca, išao sam u ovlašćeni servis dva puta zbog problema sa lošim grejanjem, ali uzalud. Na kraju su mi u Grand Motorsu priznali da je to problem sa svim Mondeo dizelima, a čuo sam i od drugih vlasnika da imaju identične probleme, pa mi je lakše što se i drugi smrzavaju dok im žene zvocaju. Drugih zamerki, osim nekih sitnica, nemam. Šine vozačevog sedišta su razvile zazor na nekih 20.000 kilometara, dopuštajući sedištu da šeta levo-desno po pola centimetra, ali ih je Ford zamenio pod garancijom. Ja možda malo oštrije ulazim u krivine, ali nemam 150 kila i ne bi trebalo da povučem sedište za sobom, tako da nisu pravili problem. Malo sam se unervozio kada sam od njih dobio informaciju o opozivu usled "opasnosti od potencijalnog požara i eksplozije zbog greške na ožičenju akumulatora", ali i to su besplatno i brzo zamenili u ovlašćenom servisu pre nego što sam imao priliku da odem "nebu pod oblake".



Na kraju, zašto sam za svoj jedanaesti automobil izabrao baš ovaj? Ima pouzdanijih, lepših, bržih i luksuznijih, ima bezbroj automobila koji bi jednom automanijaku više pristajali. Pa ipak, jedno je provozati par krugova oko zgrade, a drugo je živeti sa automobilom godinama, a nijedan drugi nije nudio takvu kombinaciju voznih karakteristika uz udobnost i praktičnost, za taj ili sličan novac kao Mondeo. Dodajte na to činjenicu da nisam opterećen brendovima, da ne volim da upadam u oči i da obožavam liftback oblik karoserije koji je izumiruća vrsta usled navale krosovera. Da mogu da se vratim kroz vreme i ponovo biram, opet bih izabrao njega i zato je ovo prvi automobil o kome pišem dok je još uvek u mom vlasništvu, jer ne planiram uskoro da ga prodajem. Jednostavno, volim da mi bude toplo oko srca dok vozim, makar mi bilo hladno svuda drugo, pa i na guzici. Automobil: FORD MONDEO TREND+
Motor: 2.0 TDCi 150ks
Godište: 2018
Kupljen: 12/2018
Proveo kod mene: 18 meseci (i brojimo...)
Mojih kilometara: 30.000 (i brojimo...)

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar