BEOGRADSKI SAJAM AUTOMOBILA 2017

Kakva su bre ovo vremena došla?! Ranije je na sajmu automobila gotovo svako nešto pazario, počevši od onih imućnijih koji su birali nešto sa roštilja, preko srednje klase koja je grickala kandiranu jabuku, pa sve do sirotinje obmotane šećernom vunom. Danas čovek ne može ništa od toga sebi da priušti, sve su kioske sklonili, dva kilometra se pešači da bi se obična pljeskavica pojela. Postavlja se pitanje čemu uopšte više taj tradicionalni odlazak na sajam. To jednostavno više nije to...



Ali zato, BMW hala, Mercedes hala, Volkswagen hala, idemo bre... Bilo je tu još dve neke hale za ostalu boraniju, ali njih niko nije reklamirao bilbordima, ogromnim platnima i flajerima koji se dobijaju odmah uz ulaznicu, pa kapiram da manje vrede. Uostalom, samo dok se probiješ kroz te prve tri hale, boreći se protiv bujice "okorelih automobilskih entuzijasta" i "potencijalnih kupaca" koji kao da svi uvek idu u suprotnom pravcu u odnosu na tebe, prođe te želja i za sajmom i za životom. Kada se konačno, gladan i sa upalom mišića u nogama, obreš u ogromnom prostoru namenjenom ne-nemačkim proizvođačima i Opelu, jedini automobil na koji možeš da misliš je onaj tvoj koji si ostavio na 45 minuta hoda od kapije sajma, jer parkinga nije bilo nigde.

Da ne bude sve tako crno pobrinuli su se izlagači, pa je i običan građanin mogao da vidi Rolls Royce Ghost, Ferrari 488 i Hondu NSX. Dobro sad, baš da vidi možda i ne, ali da nazire u daljini te automobile, ograđene trakom kao kakvo mesto zločina, to svakako. Za razliku od neisksusnih ljudi iz BMW-a koji su mišićavi električni i8 ostavili na milost i nemilost masnim dečijim prstićima, predstavnici ovih prestižnih brendova su umeli da spreče posetioce da urade ono čemu valjda nije mesto na sajmu automobila - da priđu i pogledaju ova vozila ili čak, ne daj Bože, u njih sednu. O čemu mi pričamo, pa nije kao da će da ih kupe, jedva da su uopšte sakupili novac i za porodičnu ulaznicu od 500 dinara. Zašto da onda njihova deca sedaju u kožna sedišta i pritiskaju dugmiće o kojima su maštarila prethodnih nekoliko dana onako kako samo deca umeju.



Meni, kao ne toliko običnom posetiocu, ovaj događaj je pružio priliku da neke od noviteta prvi put vidim uživo i steknem utisak o tome da li mi se dopadaju i zašto ne. Međutim, prvi šamar realnosti sam doživeo na štandu Alfa Romea gde sam se pojavio spreman da ismevam prvi SUV ovog proizvođača tradicionalno sportskih automobila. Jednostavno, Stelvio me je potpuno raspametio. Izgleda fantastično iz svakog ugla, odiše nekim novim nivoom kvaliteta i sa 100 kilometara se vidi da je u pitanju Alfa Romeo, što iskreno nisam očekivao.

Pozitivno iznenađenje mi je priredio i Škodin Kodiaq, ali i Renaultov novi Koleos koga, za razliku od prve generacije ovog francuskog terenca u pokušaju, možete gledati bez straha da ćete narednih par noći imati noćne more. A kad smo već kod te, sve popularnije, SUV/Crossover kategorije tu je i restilizovana Mazda CX-5 koja sada ide u korak sa ostalim članovima porodice i, po mom mišljenju, uz Nissanov X-Trail predstavlja jedan od najboljih odnosa kvalitet/cena u ovom trenutku.



Da me ne oduševe baš svi "terenci" pobrinuo se Fordov EcoSport koji sa najslabijim, 3-cilindričnim, benzinskim motorom i u najnižem nivou opreme košta preko 18.000 eura. Za taj novac dobijate enterijer iz Fieste, čelične felne, ubrzanje od 14 sekundi i zabludu da vozite terensko vozilo. To je presmešno, pogotovo kada se ima u vidu da se u tom cenovnom rangu takmiče vozila kao što su KIA Sportage i Hyundai Tucson.



Kada su u pitanju mali porodični automobili, tradicionalno najpopularniji na našim prostorima, najveći utisak mi je ostavila potpuno nova Honda Civic, kao i Hyundai i30 treće generacije. Na moje veliko razočarenje Suzuki još uvek nema ovaj segment u ponudi, kao ni Mitsubishi koji se, očigledno, oprostio od evropskog tržišta predstavivši na svom štandu jedva tri modela i to restilizovana po ko zna koji put. Od ostalih Japanskih aduta ističe se Subaru oko čijih vozila nažalost gotovo da nije ni bilo ljudi, ali sam zato makar ja mogao na miru da se divim najnovijem Outbacku u jednoj jedinoj BoxerDiesel izvedbi.

Na drugom kraju cenovne lestvice su se takođe pojavila dva zanimljiva modela. Kao prvo, nova Lada Vesta koja, po staroj ruskoj tradiciji, kasni oko desetak godina za konkurencijom, ali nadoknađuje to cenom. Tu je i restilizovana Dacia Logan MCV, sada u Stepway izdanju, kao jeftin i koristan automobil relativno robusnog izgleda i prihvatljivih karakteristika.



Kada se sve sabere i oduzme, mogao sam pljeskavicu da pojedem i tu kod sebe u kraju, ionako mi lizing za auto ističe tek za dve godine. Ali tada bih propustio sve znalačke komentare posetilaca, kao i silne unezverene hostese koje ne razlikuju dizel od benzina, ali umeju da pohvale automobil pored kojeg stoje i njegovu ugrađenu kameru za selfije sa Facebook povezivanjem. Imam utisak da sajam automobila iz godine u godinu ima sve manje dodirnih tačaka sa automobilizmom i da, bar na ovim prostorima, ljudi treba da se drže vašara sa jedne i auto placeva sa druge strane.

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar