Razmatrajući moguće aktivnosti svog sina za ovaj letnji raspust, birao sam između buljenja u Sony PS5, drogiranja YouTube klipovima i sređivanja vremešnog Smartića. Odlučio sam se za ono što izaziva najveću zavisnost i kupio lemilicu...

Šta ti je život. Kreneš od malog gradskog zvrka, pa kupuješ sve novije, snažnije, veće i luksuznije automobile, onda sedneš i razmišljaš koliko ti samo nedostaje tvoj mali gradski zvrk...

Ideja o posedovanju dva automobila i pritom živeti u Beogradu mi je oduvek delovala egzotično. Kao da nije dovoljno teško pronaći mesto i parkirati se jednim četvorotočkašem, nego treba isticati mazohističku stranu ličnosti pokušajem da se to izvede sa dva automobila...

Ne podnosim Smart ForTwo. Izgleda mi kao nešto iz Viledine serije za pomoć pri obavljanju kućnih poslova. Ni činjenica da me, prilikom sudara, štite dva centimetra ovog lošeg izgovora za motorno vozilo, od čega je centimetar i po plastike, mu baš ne idu u prilog...