SMART FORFOUR 1.3 PULSE

Šta ti je život. Kreneš od malog gradskog zvrka, pa kupuješ sve novije, snažnije, veće i luksuznije automobile, onda sedneš i razmišljaš koliko ti samo nedostaje tvoj mali gradski zvrk. Čovek je proklet i uvek želi više, ali vremenom sam naučio da više nije nužno i bolje. Osim ako pričamo o količini goveđe salate na parčetu pice kod Bucka, naravno.

Pre nepune dve godine me je porodično veće, demokratskom većinom, preglasalo tokom izbora novog automobila što je rezultovalo vlasništvom nad Renoom Koleosom, poznatijim kao Mračno doba automanijakalstva. Na papiru je sve delovalo savršeno: Prostran, bezbedan, bogato opremljen SUV koji manje-više sve radi sam. Sam menja brzine, sam pali svetla i brisače, sam održava distancu od drugih vozila, sam se otključava i zaključava... Skoro pa da sam može da mi ženu izvede na večeru. Malo je reći da sam se osetio suvišno. Setio sam se svog prvog automobila, malog Mitsubishi Colta iz 1991. godine koji je od opreme imao metalik boju i zadnje svetlo za maglu. Sa svojih 1.300 kubika i nekih 80 japanskih jednoroga mamio mi je osmeh svaki put kada sednem za volan. Još tada mi je postalo jasno da su najvažniji sastojci zabave pre svega mala masa vozila i nisko težište, pa tek onda snaga i sve ostalo. Evocirajući tako uspomene poželeo sam da se opskrbim novijom reinkarnacijom voljenog Colta i po prvi put postanem vlasnik dva automobila odjednom. Kriza srednjih godina? O da!

Međutim Mitshubishi je pred kraj životnog ciklusa tog modela poprilično zastranio što se tiče proporcija, auto je bio visok i u najmanju ruku čudan, nije imao gotovo niša više sa Coltom koji sam voleo i to prosto nije bilo to. To ne znači da je u pitanju loš izbor prilikom kupovine, jer su mu pouzdanost i praktičnost među najvišima u klasi, ali ja sam čeznuo za zabavnim aspektom koji je jednostavno ispario. Srećom, postojala je još jedna, manje očigledna opcija. Nakon neočekivano velikog početnog uspeha sa modelom ForTwo, kompanija Smart, inače plod saradnje nemačkog Mercedesa i švajcarskog Swatcha, odlučila je da 2004. godine proširi svoju ponudu i uzme još poneko parče tržišne pite. Automobil u B segmentu se nametao kao prirodni korak napred, s tim što je razvoj takvog jednog modela od nule bilo teško finansijski opravdati. Ideja je bila da se na talasu slave minijaturnog dvoseda, a poštujući njegovu individualnost, kreira daleko ozbiljnije vozilo koje bi zadovoljilo potrebe prosečne moderne porodice.

Srećom, tadašnji Daimler i Mitsubishi su bili u nekoj vrsti otvorene veze, pa je pao dogovor da novi ForFour silazi sa iste proizvodne trake u Holandiji kao i tadašnji Colt. To je ujedno podrazumevalo da će novajlija sa japanskim rođakom deliti motore, šasiju, ogibljenje i kočioni sistem, ali ne i upitni dizajn nezgrapnog profila. Dogovor je podrazumevao određene prodajne kvote koje je trebalo ispuniti zarad zajedničkog ulaganja u fabriku, a upravo to je ono gde je Smart podbacio i praktično postao jedan veliki finansijski debakl, jer čak ni izuzetno atraktivni izgled nije uspevao da opravda visoku cenu kod tradicionalnih kupaca malih gradskih automobila. A izgled modela ForFour je navodno nastao u poslednja 2-3 meseca pred puštanje u proizvodnju, kada su dotadašnji nacrti odbačeni. Novi šef dizajna je tokom noćnih smena, a uz pomoć još dvoje ljudi, dosta vina i glasne muzike stvorio nešto poprilično jedinstveno. Ne znam da li su svi grupno koristili i neke pečurke u prahu i zašto da, ali su iz moje perspektive odradili fantastičan posao. Ne samo da je maleni automobil izuzetno privlačan i prepoznatljiv, već je i neočekivano praktičan i inteligentno upakovan u svojih 3.75 metara dužine. Široko postavljen trap i točkovi pomereni skroz u uglove karoserije obezbeđuju više nego dovoljno prostora za četvoro odraslih ljudi, a pametni mehanizam klizajuće zadnje klupe pruža mogućnost izbora između prtljaga i izdašnog prostora za noge.

Smartić, kako ga moji klinci zovu, je beskrajno zabavan sa svojom dvobojnom karoserijom, neortodoksnom unutrašnjošću obloženom tkaninom, solidnim audio sistemom i pokretnim panorama krovom. Lako pronalazi slobodnu putanju kroz zakrčene ulice i nema tog parking mesta u koje ne može da se udene. Zadnje staklo je pod takvim uglom da se možete priljubiti uz prepreku, a neobično zakrivljen prednji deo pomaže prilikom manevrisanja. A onda tu je i osećaj u vožnji... Sve ono mrtvilo i neangažovanost u upravljanju Koleosom uspevam da nadoknadim za upravljačem ovog malenog zvrka koji jednostavno preklinje da ga čovek drži na visokim obrtajima, dok ga nagle promene pravca nimalo ne izbacuju iz ravnoteže. Ljudi preterano upotrebljavaju paralelu između ovakve vrste automobila i kartinga, ali ovde je to zapravo opravdano. Sve što dodirujete pruža povratnu informaciju, uz mehaničke zvuke koji su gotovo istrebljeni kod modernih četvorotočkaša. Volan je precizan i pruža značajan otpor, u svakom trenutku osećate šta rade točkovi i gde su, dok ogibljenje ne dozvoljava bilo kakvu nepredviđenu situaciju. Pri svemu tome je motor većim delom postavljen iza prednje osovine što daje gotovo idealan raspored težine.

A tek taj motor. Ako je Mitsubishi nešto znao da napravi onda su to benzinski atmosferci. Konkretna varijanta, ispod smešno malog poklopca motora mog primerka, ima zapreminu od 1.332 kubika, snagu od 95ks, vođena je lancem i, uprkos jadnih 125Nm obrtnog momenta, uspeva da lansira laganu mašinu do "stotke" za 9.5 sekundi (sekund manje nego što fabrički podaci govore). Pri svemu tome "stotka" u ovom automobilu deluje kao 250km/h u Koleosu (koji ne može da ide toliko brzo, ali shvatate poentu). Živost raste sa obrtajima, kao i zvuk koji je gotovo nepristojno sportski za tako mali pogonski agregat. Opštem uživanju doprinosi i ručni menjač sa pet brzina koji je poprilično precizan, mada s godinama ume da strada sinhron spojnica što otežava ubacivanje u rikverc. Ja sam zaključio da ubacivanjem u treću brzinu neposredno pre rikverca taj problem nestaje, tako da sada upražnjavam taj komplikovani, gotovo umetnički potez svaki put kada se parkiram hodom unazad. Svakako je taj problem zanemarljiv kada znate da je alternativa sekvencijalni automatik koji je u konkretnom modelu jedna od najgorih izvedbi te inače loše zamisli i sada već napuštene tehnologije.

Što se problema koje sam imao tiče, najviše se ističe broj ljudi koji me pitaju da li je auto na prodaju i ostavljaju mi ljubavne poruke na brisačima. Pored toga, Smartić je pokušao da nas prevremeno kremira kada su zadnje kočnice blokirale usled feleričnih hidrauličnih creva kočionih klješta. To je rešeno za nekih pedesetak evra, a trenutno jedina stvar koju treba adresirati je neispravan davač nivoa goriva, poznata boljka kod ovih automobila, posledica loše odrađenih lemova u komandnoj tabli. Isti problem je krivac i za nepostojano pozadinsko osvetljenje, ali ništa što Philips šrafciger, lemilica i par flaša hladnog piva ne može rešiti. Osim toga u pitanju je izuzetno jednostavan i pouzdan automobil sa rezervnim delovima koji su dostupni i poprilično jeftini zahvaljujući njegovoj tajnoj vezi sa Coltom. Dedovinu nećete proćerdati ni na gorivo jer se prosečna potrošnja kreće oko 6.5 litara na svakih 100 kilometara, a verovatno i manje ako niste ja.

Kada se uz sve ovo uzme u obzir da je ForFour ukupno proizveden u svega 120.000 primeraka za ceo svet, da je jedan od poslednjih zabavnih analognih automobila, pre svih tih silnih ekrana, drive-by-wire sistema i drugih izvora kvarova, kao i da mu je većina panela od plastike te ne pati od problema sa rđom, jasno je da pričamo o budućem klasiku i automobilu sa najboljim odnosom uloženog novca i količinom osmeha. A sada me izvinite, morao bih da krenem, prošlo je više od tri sata kako ga nisam vozio i polako počinje da me hvata apstinentska kriza.
Automobil: SMART ForFour Pulse
Motor: 1.3i 95ks
Godište: 2004
Kupljen: 02/2022
Proveo kod mene: 18 meseci (i brojimo...)
Mojih kilometara: 3.000 (i brojimo...)

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar