RENAULT KOLEOS TCe 160 EDC INTENS

Nisam ljubitelj SUV vozila, ne podnosim crnu boju, a Reno mi nikada nije bio u prvih dvadeset omiljenih proizvođača. Stoga je jednino logično bilo da kupim crni Reno SUV. Doduše, u njemu najmanje ima Renoa, ali o tome kroz par trenutaka. Važnije je naglasiti da je ovo prvi automobil u mom vlasništvu koji nije izabran totalitarističkim odlukama moje malenkosti, već demokratskim procesom unutar porodice, pri čemu sam očigledno nadglasan, a rezultat je... pa, ovo.

Razgledajući ono malo dostupnih vozila po salonima u Beogradu, uz cene koje su tada već počele da rastu, troumio sam se između samo meni znanih modela, kada su žena i deca nabasali na Koleosa. Nabasali, seli u njega i nisu hteli da izađu dok ne obećam da ćemo ga kupiti. Ljubazni prodavac je snimio situaciju, ponudio ozbiljan popust za konkretan primerak, te je moja automanijakalnost pala u drugi plan. Dobra vest je da sam najmanje srećan bio upravo u tom trenutku, te da je Koleos jedini automobil prema kome mi je ljubav vremenom rasla, a ne opadala. To ne znači da je sada velika, nego da je tada bila jako mala. Nakon nekih godinu dana i preko 20.000 kilometara provedenih u gradu, na Ibarskoj, u Kanjonu Morače (ali i novom autoputu Bar - Boljare), Autobahn-u, grčkim prašnjavim putevima sedamnaestog reda i generalno svemu ucrtanom i neucrtanom na mapi, mogu da otvoreno pričam o njemu iz iskustva. Možda to pomogne onoj šačici ljudi koji, u moru Škoda Kodiaq, Toyota Rav4 i BMW X3, razmatraju ovog obskurnog francuza. A odakle početi, ako ne od njegovog upitnog francuskog porekla i svega onoga što krije ispod lima i plastike.

Koleos se proizvodi u Samsungovoj fabrici u Južnoj Koreji, gde je poznat pod imenom Samsung QM6. Pored toga skoro stopostotno je zasnovan na modelu Nissan X-Trail treće generacije i sa njim deli platformu, motore, ogibljenje i još mnogo toga. Reno nikada nije bio poznat po terenskim vozilima te je pomoć japanskog partnera iz alijanse itekako dobro došla, a isti recept je korišćen i za Kadjar (Qashqai), pa i maleni Captur (Juke). Ono što najveći Renoov SUV ne deli sa X-Trailom je zastarela unutrašnjost sa jedne i treći red sedišta sa druge strane. Za one koji se razmišljaju između baš ova dva modela, to je ujedno i jedina prava razlika koja će odlučiti. Kada su motor i menjač u pitanju, ni oni nemaju mnogo francuske krvi, jer dolaze direktno iz Mercedesa GLB 200 i CLA 200 gde nose oznaku M282 DE 14 AL, a proizvod su rada pre svega Mercedesovih i Nissanovih inženjera, u odgovoru na nesrećni downsizing trend. I jedni i drugi se hvale raznim inovacijama i poboljšanjima (uključujući specijalno tretiranje unutrašnjosti cilindra tehnologijom iz modela Nissan GTR!?), ali jedino je sigurno - ovo je najsnažnija, a samim tim i najnapregnutija izvedba ovog malenog motora. Za mene koji menjam automobile češće nego donji veš to nije problem, ali za kupce polovnjaka može biti signal da se dobro raspitaju o istoriji održavanja vozila.

Pa opet, moram da priznam da su me motor i menjač, kao i njihova međusobna interakcija, možda i najprijatnije iznenadili u celom ovom paketu. Tajna leži u zdravom obrtnom momentu od 270Nm, dostupnom već od 1.800 obrtaja. To je sasvim dovoljno da vozilo teško tek nešto preko 1.600 kilograma (150 kolograma lakše od Mondea koga sam prethodno vozio) gura kroz ulice grada ili po magistrali, bez preterane frke i buke. Daleko od toga da ubrzanje izaziva skok adrenalina i da rezerve snage ima na pretek, ali je u najmanju ruku adekvatno. Ono gde Koleosu zafali daha je autoput, gde pri brzinama od 130km/h, a usled loše aerodinamike svojstevene SUV modelima možete da zaboravite na nagla ubrzanja, a da počnete da mislite na potrošnju goriva. Sedmostepeni automatik sa duplim kvačilom, koji sam izabrao kako bih konačno razrešio karmički čvor nastao mojim druženjem sa Powershift menjačem pre 4-5 godina, uspešno sarađuje sa vozačem i svakako je prevazišao moja očekivanja po pitanju brzine i glatkoće promene stepena prenosa. Ovakvi menjači su poslednjih godina puno napredovali, pre svega kada je u pitanju vožnja u kreni-stani situacijama, ali konkretna izvedba ovde funkcioniše gotovo pa savršeno i deluje mi da vremenom uspešno uči navike i želje osobe za upravljačem. Svakako je daleko poželjnija od CVT varijante koja ide uz dizel motore u Koleosu i umrtvljuje ih.

Sedma brzina nije dodata na kraj, zarad ekonomičnog krstarenja, već služi kretanju i "puzanju" kroz gust saobraćaj, pa auto često ume da krene iz druge brzine, osim kada je na uzbrdici ili se papučica gasa ozbiljnije nagazi. Prelazi između brzina su neosetni, uz izuzetak prebacivanja iz treće u drugu pod opterećenjem kada velika razlika u odnosima dolazi do izražaja i automobil ume da se propne. Način na koji predviđa ponašanje na uzbrdicama i nizbrdicama, kao i to što dopušta kazaljki da se zavrti sve do crvene zone obrtomera kada je to potrebno, čine vožnju za nijansu inspirativnijom, taman toliko da se ne umre od dosade. Na kraju, priželjkivao bih nešto agresivnije kočenje motorom, ali je kod Koleosa akcenat očigledno bio na komfornoj i ekonomičnoj vožnji i tu definitivno briljira. Imajući u vidu da je u pitanju relativno veliki SUV, benzinac, automatik - očekivao sam da će na gorivo odlaziti novca kao da imam narkomana u kući. Na stranu šta proizvođač deklariše, što se njih tiče nivo goriva u rezervoaru samo što pa ne raste sa svakim kilometrom koji se pređe. Međutim, i tu sam se prijatno iznenadio, jer je na uzorku od 20.000 kilometara Koleos trošio nešto manje od 8 litara na sto kilometara, mereno od čepa do čepa. Ovo je sjajan rezultat, posebno što ja ne razmišljam previše o potrošnji dok kick-down spušta dve brzine niže u obilasku šlepera na magistrali. Pri tome, klima gotovo da uvek radi, a brlja koju nam sipaju u Srbiji dodatno povećava potrošnju.

Što se tiče onog dela iskustva u vožnji koje je meni najvažnije, a u pitanju je upravljivost i ležanje na putu, tu je situacija dosta turobna. Jedan od razloga zbog kojih ne volim SUV vozila je visoko težište i preveliki hod oslanjanja, a Koleos je školski primer kako u praksi to utiče na vozne karakteristike. Naravno, visok klirens od 21cm je izuzetno koristan, ali svaki oštriji ulazak u krivinu za volanom ovog automobila izaziva osećaj sličan tome kao da sedite na gomili gajbica koje se ljuljaju na vrhu restoranskih kolica. Ruku na srce, ni jednom mi se nije desilo da točak izgubi kontakt sa podlogom, niti da se auto zanese, ali sam osećaj je toliko obeshrabrujući da radije ulazim u krivinu sporije, tužno gledajući za vozilima koja me obilaze. Volan takođe ne doprinosi i deluje da je potpuno odvojen od letve i upravljačkog mehanizma, te da šalje neke wireless signale točkovima koji oni mogu, a ne moraju da ispoštuju. Možda sam ja prosto navikao na niže putničke automobile, koje uvek biram po tome kako prijanjaju i kakav osećaj pružaju za volanom, ali Koleos definitivno ne briljira na tom polju, pogotovo što je naglasak jasno usmeren ka udobnosti i komforu, ali zato toga vala ima na pretek. Moj primerak se pritom vozi na felnama od 19", koje su ujedno najveće u ponudi, verujem da točkovi sa manje felne, a više gume pružaju još veću ušuškanost i izolovanost od neravnina na putu. Već shvatate da je izolovanost od puta, uopšteno, parola ovog modela u svakom smislu i na svaki način. Kombinacija toga, udobnih sedišta i izdašnog prostora kako napred, tako i pozadi - pruža opuštenu atmosferu za duže putovanje, slušanje muzike, mrvljenje grisina i prosipanje čokoladnog mleka svuda po enterijeru.

Sve to uz izuzetak jednog neobičnog problema koji sve ovo vreme muči moju plemenitu zadnjicu. Bukvalno zadnjicu, s obzirom da je u pitanju sedalni deo i način na koji izaziva trnjenje iste. Naime, nakon vožnje od nekih sat i po do dva počinje da se stvara neprijatnost i inače udobno i dobro oblikovano sedište počinje da deluje tvrđe nego što bih to možda očekivao ili priželjkivao. Ja tipujem na grejače koji su postavljeni dosta plitko, ali pravi uzrok verovatno nećemo nikada saznati, osim ako se ne iznerviram i isečem sve to skalpelom. Neobičan problem u najmanju ruku, ali ujedno i jedina stvar koja remeti inače savršeni komfor, a lako se rešava kratkim pauzama za kafu, kroasan i psovanje francuskih inženjera. Neke od ostalih stvari koje čine Koleosa savršenim izborom za duga putovanja su svakako i adaptivni tempomat koji, iako rudimentaran, odlično sarađuje sa automatskim menjačem i dopušta mi da se koncentrišem na trnjenje u zadnjici dok on sve radi. Zatim prednji LED farovi poslednje generacije koji su pravi odmor za oči, posebno nakon Mondea i njegovih fenjera. Tu je i fenomenalna 3D navigacija na poprilično velikom ekranu postavljenom vertikalno, kao i muzika koja je apsolutno nadmašila očekivanja u ovom cenovnom rangu, čak i bez opcionog Bose ozvučenja. Digitalna instrument tabla je možda daleko ispod konkurencije po pitanju podešavanja i prilagođavanja, ali je veoma visoke rezolucije, jasno vidljiva i, po mom mišljenju, izuzetno dobro osmišljena. Kada je u pitanju bezbednost, relativno velik i visok SUV je uvek u prednosti, što sam imao priliku da testiram već nakon dve nedelje vlasništva. Maleni FIAT Seicento je pokušao da mi izvrši rektalni pregled na prilasku Mostu na Adi, nakon čega je meni trebao novi branik, a drugom vozaču novi automobil. Osim peripetija sa osiguranjem vozila nikakve druge posledice nisam imao, što ne bi bio slučaj da sam vozio nešto manje i niže. To je ujedno i najveća prednost ovakvih vozila i razlog zašto se sve više ljudi odlučuje za SUV/Krosover. Osim toga, sistemi kao što su autonomno kočenje, praćenje trake i upozorenje na vozilo u mrtvom uglu značajno doprinose ukupnom osećaju zaštićenosti i bezbrižnosti.

Dakle, ono što sam za ovih prvih 12 meseci sa crnim Renoovim SUV-om zaključio je svakako to da je u pitanju pravi prijatelj porodice koji pruža više komfora, prostora i opreme nego konkurencija u istom cenovnom rangu, ali za većinom njih zaostaje po voznim karakteristikama. Ja sam taj nedostatak rešio kupovinom još jednog, polovnog i značajno jeftinijeg, ali beskrajno zabavnijeg automobila, dok Koleosa doživljavam upravo onim što jeste - izbor onih koje svakodnevno u njemu prevozim i do kojih mi je najviše na svetu stalo. Međutim, deca rastu, kriza srednjih godina kuca na vrata, mogu da zamislim da je ovo samo faza i jedna od mojih poslednjih racionalnih odluka pre nego što potpuno izgubim razum i nastavim sa nizom polovnjaka sumnjive istorije, skupe registracije i još skupljeg održavanja, koji neće biti crni, a pogotovo neće biti Reno.



Automobil: RENAULT KOLEOS INTENS
Motor: 1.3 TCe 160ks
Godište: 2021
Kupljen: 09/2021
Proveo kod mene: 12 meseci (i brojimo...)
Mojih kilometara: 20.000 (i brojimo...)