KROSOVER MANIJA

Ovogodišnji Sajam Automobila u Beogradu mi je potvrdio dve važne stvari: Prvo, i dalje nema mesa sa roštilja u okviru sajamskog kompleksa. Drugo, četiri jahača apokalipse neće doći na konjima već svaki u svom krosoveru zasnovanom na jeftinijem rođaku iz B ili C segmenta.

Malo je reći da sam fasciniran brzinom kojom se proizvođači prilagođavaju potražnji za ovom, do pre deset godina potpuno nepoznatom klasom vozila. Ipak, računica je jasna i profit kao zvezda vodilja nameće takmičenje čak i brendovima koji su tradicionalno bili okrenuti nekim dijametralno različitim pravcima u automobilskoj industriji. Mercedes-Benz GLA i njegov prikriveni brat blizanac Infiniti QX30 su samo neki od primera zalutale evolucije koju će pozitivna prirodna selekcija vremenom očistiti, ali šta nam je činiti do tada? Za početak bismo mogli da uradimo nešto nesvakidašnje, nešto skroz ludo, nešto što retko ko od nas ikada zapravo uradi. Mogli bismo da sednemo i razmislimo. Ne paničite, nije toliko naporno kao što deluje! Znamo, dakle, da nam proizvođači nude krosover varijante postojećih vozila po ceni višoj za oko 20%, pri čemu ih predstavljaju kao potpuno nove modele vredne naše pažnje. Isti motori u istoj šasiji, uz nešto podignutije ogibljenje i par komada plastične oplate više. Šta onda dobijamo za tih 4 ili 5 hiljada evropskih novčića više, pitate se vi? Zamolićemo naša dva drugara iz Renault porodice, Clia i Captura, da nam odgovore na to pitanje:

Klirens (rastojanje od zemlje)

Ovo je ujedno najveća prednost skupljeg Captura jer njegovih 210 milimetara pružaju kakav-takav duševni mir prilikom penjanja i spuštanja sa ivičnjaka spram uznemirujućih 120 milimetara koje nudi oniži Clio.

Bezbednost

Nešto viša pozicija vozača i nekoliko desetina kilograma više daju prednost Capturu i u ovom slučaju, mada u realnim situacijama to ne bi napravilo značajniju razliku po pitanju zaštite putnika. Ipak, pet kopči na čelu je bolje od sedam.

Prostor i komfor

U ova dva automobila se drugačije sedi, ali ni jedan ne nudi nešto mnogo mesta ni za noge ni za glavu, što je i razumljivo kada su u pitanju vozila duga jedva nešto preko četiri metra, sa linijama koje su tu da skreću pažnju a ne da putnicima pruže prostor i preglednost. Kada je u pitanju prtljažnik, Clio ubedljivo pobeđuje, mada treba naglasiti da Captur pruža mogućnost klizne zadnje klupe. Time se povećava zapremina gepeka, ali se istovremeno dodatno narušava upotrebljivost zadnjih sedišta, što ne predstavlja problem ukoliko ljudima pozadi ne smeta da putuju u turskom sedu ili nekom kreativnom joga položaju.

Performanse

U konkretnom slučaju ih nema. Pa opet se Clio i ovde nameće kao automobil koji ih nema malo manje nego što ih nema Captur. Razlog? Težina i aerodinamika pre svega, uz identičan motor u ponudi, što predstavlja paradoks samo po sebi, ali tako je proizvođačima jeftinije i jednostavnije, pa šta onda mi imamo tu da se pitamo dalje.

Troškovi

Polovan ili nov, Clio je značajno jeftiniji od Captura. Troši oko 5% manje goriva u proseku. Gume za njega su jeftinije. Autoperionice će vam manje naplatiti za njega. U prevodu, svakoga dana će vam štedeti novac u odnosu na svog fensi brata.

Imidž

I konačno dolazimo do suštine. Vlasnici malenih gradskih ili porodičnih automobila će spustiti pogled kada ih upitaju šta voze. Vozači ekvivalentnih krosovera će, pak, ponosno i glasno istaći kako voze džipa. Oni su to svoje pravo kupili sa dodatnih 20% na cenu "običnog" automobila i samim tim su malo manje "obični".

Ja razumem da postoje ljudi kojima je klirens veoma važan, pa možda i najvažniji kod izbora četvorotočkaša. Posebno u zemlji kao što je Srbija gde regionalni putevi još uvek više liče na oranje Kraljevića Marka nego na drumove. Nažalost, nisu ti ljudi ciljna grupa proizvođača krosovera, niti su krosoveri rešenje problema tih ljudi. Nazivati automobil bez pogona na sva četiri točka terenskim vozilom dok ga Golf dvojka izvlači iz blata u koje je slučajno upao me nesvakidašnje mnogo uveseljava.



Ovi maleni mutanti koje sve češće viđamo na ulicama su pre svega modni detalji i neizostavni aksesoar današnje gradske srednje klase koja uživa da gleda druge sa visine, pa makar i na semaforu, a za sve to je spremna da izdvoji koju hiljadarku više. Zato vam je moj prijateljski savet da, ako već razbijate kasicu-prasicu, šansu date nekim od izumirućih segmenata kao što sam uostalom učinio i ja. Uskoro ih više neće biti, pa ćemo se vi i ja osećati posebno dok jezdimo u moru istih, plastičnih krosovera.

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar