NEISPRAVAN POKAZIVAČ NIVOA GORIVA - SMART FORFOUR

Razmatrajući moguće aktivnosti svog sina za ovaj letnji raspust, birao sam između buljenja u Sony PS5, drogiranja YouTube klipovima i sređivanja vremešnog Smartića. Odlučio sam se za ono što izaziva najveću zavisnost i kupio lemilicu. Pritom, iznenadilo me je to što ga nikada nisam video toliko radosnog i prepunog entuzijazma, pomislio bi čovek da mu zombiji s interneta još uvek nisu popili mozak. Bar ne sav. Seo je i napravio presek stvari na kojima želi da radi i stvari koje su neophodne automobilu pet godina starijem od njega. Prvi na listi bio je neispravan davač goriva.

Od prvog trenutka kada smo kupili naš glavni rezervni auto, kako ga često zovemo, taj davač je treptao signalizirajući da nešto sa njim nije u redu. Isprva sam mislio da je uzrok u senzoru količine goriva u rezervoaru, ali sam ubrzo saznao da je to čest problem kod modela W454, prouzrokovan manom u dizajnu komandne table. Naime, dva odvojena dela kućišta koja sadrže brzinomer i obrtomer su direktno izložena suncu, a neposredno ispod plastične oplate nalazi se štampana ploča sa otpornicima čiji lemovi nisu dovoljno robustni. Spojite ta dva i dobijate pokazivač nivoa goriva koji konstantno trepće, pokušavajući kod vozača da izazove epileptični napad, dok mu istovremeno ne daje nikakvu korisnu informaciju o tome kada će ga auto ostaviti na sred puta jer je ostao bez čorbe. U našem slučaju to nije bila jedina manifestacija problema, već je pozadinsko osvetljenje instrumenata radilo po principu "ofrlje". To znači da nikada nismo znali šta će biti osvetljeno noću, a šta ne, a neretko se situacija menjala iz minuta u minut u toku vožnje.

Pripremili smo sav neophodan alat i radove započeli najjednostavnijim korakom - uklanjanjem komandne table iz automobila. Za to je neophodan toreks odvijač "petnaestica" kojim se uklanjaju dva šrafa sa donje strane table, a iza volana. Korisno je volan spustiti što niže radi pristupa, a šrafove gledajte da ne izgubite da ne biste posle plakali. Da bi se tabla oslobodila potrebno ju je blago povući prema sebi i zatim na gore, nakon čega ostaje spojena jedino kablom, čiji se priključak može jednostavno izvući uz blagi pritisak sa strane. Razmontiravanje kućišta nije komplikovano kada znate šta radite, ali je potrebno pratiti određeni sled, kako se ne bi polomilo nešto od izanđale i osušene plastike. Za početak je neophodno ukloniti ukrasne okvire sa prednje strane instrumenata, povlačeći ih blago ka sebi, nakon čega postaje dostupna ukrasna maska sa donje strane. Nju je najlakše odvojiti uz pomoć nekog tankog predmeta kojim pritiskate žabice sa donje strane, simultano povlačeći masku ka napred. Jednom kada je maskica odvojena postaju dostupna kućišta sijalica sa krajnje desne i leve strane, ali ih još uvek drže šrafovi sa zadnje strane instrument table.

Dva šrafa se nalaze na samim krajevima, dok je treći u sredini, ispod nalepnice koju možete pokidati ili probušiti. Potreban je ponovo toreks odvijač, ali nešto manji, čini mi se "desetka". Kada se šrafovi uspešno uklone, kućišta sijalica su slobodna i sama ispadaju, nakon čega se mogu ukloniti i zaštitna stakla brzinomera i obrtomera, zajedno sa svojim zajedničkim okvirom. Pažljivo pri baratanju dvema žabicama na donjoj strani, njih treba blago odvojiti kako bi sve to ispalo iz plastičnog kućišta. Nakon ovoga ostaje da izbacite mozak instrument table blagim pritiskom na pravougaoni priključak pozadi. Odmah postaje jasno zašto problemi nastaju, jer se sa zadnje strane nalazi izložena matična ploča sa otpornicima, kondenzatorima i dva servo motora za kazaljke. Ono na šta se treba fokusirati su dva otpornika sa oznakom 331 u vrhu matične ploče, jer su najčešće njihovi lemovi ti koji su popucali usred naizmeničnog širenja i skupljanja. Mi smo koristili flux pastu za lemljenje da izbegnemo eventualni feler i pojačali smo direktno preko postojećih lemova.

Tu smo mogli da stanemo, Bog zna da smo to želeli na 32 stepena celzijusa uz pivo koje me je gledalo sa simsa prozora znojeći se onako ledeno, ali ostalo je još nešto što je trebalo adresirati kada smo već dotle došli. Nažalost, to je ujedno i najpipaviji deo posla, a tiče se tog neslavnog pozadinskog osvetljenja instrument table. Da bi se došlo do elektronike zadužene za to, potrebno je ukloniti kazaljke i to pažljivo kako se ne bi polomile. Mi smo koristili tanko parče metala i šrafciger, ali su se na kraju kao najbolji pokazali prsti koji simultano vuku prednji i zadnji deo kazaljke. Jako je važno obratiti pažnju na položaje kazaljki, kako bi se kasnije one vratile kako treba. Kada su kazaljke skinute sa igli servo motora, ostaje još gomila žabica sa strane i prednja maska sa brojčanicima se odvaja od štampane ploče. Sada, sa unutrašnje strane te ploče se vidi pravi roj malenih dioda zaslužnih za noćno osvetljenje, a uz njih je tu i nemali broj minijaturnih crnih otpornika različitih oznaka. Mi nismo želeli da se upuštamo u to koji kontroliše šta, pa smo ih sve prelemili ponovo koristeći flux, tanku žicu i pozamašnu količinu živaca i strpljenja. Kada smo bili zadovoljni svime što smo uradili, započeli smo obrnuti proces sklapanja i tu smo naišli na tri problema, jer naravno da jesmo.

Prvi se ticao gorepomenutih kazaljki koje su, iako smo pazili na njihov položaj prilikom skidanja, pokazivale 3.000 obrtaja i 60km/h odmah nakon priključenja na struju. Zašto, ne znam, ali sam na teži način naučio da je bilo pametnije povezati sve to na struju bez da se sklopi celo kućište do kraja. Tada je lako dati kontakt, proveriti položaj kazaljki i zatim ih vratiti na nulu pre nastavka sklapanja cele te skalamerije. Drugi problem je nastao sa dugmićima na vrhu komandne table koji kontrolišu putni računar, vreme i nivo osvetljenja. Oni se zapravo oslanjanju na prekidače na štampanoj ploči i važno je proveriti da lepo klikću pre nego što se zašrafi sve ponovo. Mi smo uspeli da šrafcigerom podignemo spoljne plastične dugmiće i blagim pritiskom utisnemo unutrašnji deo sa štampanom pločom tako da sve legne na svoje mesto. Jednostavnom proverom da li dugmići klikću i vraćaju se u prvobitni položaj možete utvrditi da li ste dobro obavili ovaj deo posla. Pritom, ovi dugmići će vam trebati kasnije, jer tabla zaboravi vreme i nivo osvetljenja kada se otkači sa struje.

Na samom kraju, kada smo povezali instrument tablu, gurnuli je u ležište i fiksirali šrafovima - primetio sam poslednji problem. Iako je davač goriva sada radio kako treba, a pozadinsko osvetljenje je bilo potpuno i ujednačeno, check engine lampica je ostala da gori. Ne mogu biti siguran da li je to zbog uklanjanja table i gubljenja memorije ili zato što smo ručno menjali položaj kazaljki brzinomera i obrtomera, ali nakon par kilometara i nekoliko paljenja i gašenja automobila, lampica je odustala i ugasila se, na opšte zadovoljstvo svih prisutnih. Zadovoljstvo je tim pre bilo veće što je Smartov obrtomer sada krasio i Automanijak logo koji smo nalepili, te je opšti utisak bio potpun. Po onome što sam mogao da pročitam na internetu ljudi su širom Evrope kupovali čitave instrument table i senzore nivoa goriva kako bi rešili ovaj problem, samo da bi zaključili kako je to bačen novac. Nas je ovo ukupno koštalo 25 evra, sa sve pivom i sokom, a bilo bi i manje da nisam negde zaturio staru lemilicu iz vremena kada sam još uvek postizao da se bavim ovako zanimljivim stvarima. I dok me naslednik već gnjavi sledećom stavkom sa naše liste, pivo se znoji u frižideru a Playstation mu skuplja prašinu. Nije tako loše krenuo ovaj letnji raspust.

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar