OPEL SIGNUM 3.0-V6 CDTI

Proizvođači automobila se najčešće drže isprobanih i dokazanih recepata kada su u pitanju segmenti i modeli koje nude na tržištu. Kao baka koja vrti naizmenično dva ista recepta za nedeljni ručak jer je svi hvale i iznova joj se dive. A ona je iznova ponosna, jer je prethodnu nedelju zaboravila u ponedeljak ujutru. Elem, provereno = profit, a to je, kao i u svakoj industriji, bio i ostao vodeći motiv. Opel Signum, mnogima od vas poznatiji kao Opel Vectra kojoj se nešto desilo pozadi, predstavlja klasičan primer neuspeha usled različitosti. Slično Renaultu i njihovom VelSatisu, sa kojim Signum deli ovaj šestocilindrični Isuzuov turbodizel agregat, Opel se drznuo da uđe u segment luksuznih vozila hečbek modelom. To je možda bila dobra ideja 30-tih godina prošlog veka, ali u današnje vreme automobile sa 5 vrata ne doživljavamo kao luksuzne, samim tim ne želimo ni da izdvojimo veću sumu novca za njih. Pogotovo ako će svako misliti da vozimo Vectru, bar dok ga ne preteknemo. Stoga ne čudi da prodaja ovog modela nije dostigla ni 100.000 primeraka za 6 godina proizvodnje, dok se Vectra prodala u 8 puta većem broju.



Zanimljivo je da je Signum zasnovan na platformi Vectre karavan, što mu daje međosovinsko rastojanje od, svakako luksuznih, 2.83 metra. Ovo za posledicu ima izvanrednu udobnost i ležanje na putu, ali i prostor za putnike na zadnjem sedištu dovoljan za fudbal na male golove. Kad smo već kod zadnjih sedišta, tu je razlika u odnosu na Vectru najuočljivija. U pitanju su dva velika i udobna, potpuno odvojena, sedišta koja se mogu pomerati napred-nazad i čiji nasloni mogu menjati ugao, slično prednjim sedištima. Između se nalazi multifunkcionalni naslon za ruke i, jednom rečju, sve je podređeno udobnosti maksimalno dva putnika pozadi. Ipak, Signum u drugom redu sedišta nudi sva 3 sigurnosna pojasa i naslona za glavu, te ćete moći, ukoliko niste Kim Kardašijan, da se stisnete i u sredini za neki kraći put.



Što se ostatka enterijera tiče sve je manje-više bolno isto kao kod Vectre, mada je kvalitet materijala na relativno visokom nivou s obzirom da se radi o najjeftinijem nemačkom brendu. Doduše, usled imidža koji su želeli da postignu, lista dodatne opreme je pozamašna, te su premijum primerci dolazili sa, u to vreme retkom, navigacijom, grejanim i hlađenim prednjim sedštima i sl. Zanimljivost predstavlja i prtljažni prostor čija zapremina varira od 365 (zadnja sedišta povučena 13cm unazad za maksimalnu udobnost), preko 480 (zadnja sedišta u početnom položaju) sve do 1.410 litara (zadnja sedišta oborena u ravan pod tovarnog prostora).



Motor iz automobila o kome danas pišem sam odabrao iz dva osnovna razloga: Kao prvo, motor tog ranga ide uz luksuzni segment u koji je Opel pokušao da progura Signum. Kao drugo, imao sam priliku da posedujem SAAB 9-5 3.0 TiD sa identičnim motorom, tako da imam iskustvo iz prve ruke i usuđujem se da ga preporučim. Naravno, potrebno je da imate mnogo bubrega viška kako biste prodavali po jedan pred svaku registraciju. U pitanju je modifikovani agregat iz Isuzu D-Max kamioneta i, u vreme kada je Signum počeo da se proizvodi, predstavljao je poslednji krik common-rail tehnologije.



S obzirom na V6 konfiguraciju i moderno ubrizgavanje goriva rad ovog motora je veoma tih, uz minimum vibracija. Ipak, i pored turbine promenljive geometrije, ima izraženu "turbo rupu" i svoj maksimum pruža između 1.900 i 3.000 obrtaja u minuti. Vozači prijavljuju prosečnu potrošnju od 7.9 litara dizela na 100 kilometara, što je samo pola litra više od one fabrički deklarisane i predstavlja dobar rezultat za 1.600 kilograma težak automobil.



Da rezimiramo, ovde se radi o modelu čija cena u oglasima počinje već od 3.000 eura za koje dobijate ulaznicu u segment luksuznih vozila i mnogo automobila za malo novca. Sa druge strane, Opel na Balkanu nije na ceni kao neki drugi brendovi plave krvi i germanskog porekla, pa ne očekujte ni da će držati cenu kao oni. Njegova osnovna prednost u odnosu na sestrinsku Vectru je bogata oprema i prilagodljivost u zadnjem delu kabine, mada ne verujem da kupujete svoj novi polovnjak da biste sedeli na zadnjem sedištu. Niti da biste puštali da vam klima duva kroz rupice na kožnom naslonu u onaj jedan bubreg što vam je ostao nakon registracije. Ako mene pitate, birajte ovaj automobil kako biste bili drugačiji i kako biste, za malo novca, postali vlasnik prave drumske krstarice u svakom smislu te reči.

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar