14 DUGIH DANA SA CLIO KARAVANOM

Mali automobili sa slabim motorima su mi privlačni koliko i polno prenosive bolesti. Već dugi niz godina ih uspešno izbegavam, metaforički i bukvalno, na izlasku iz krivine, kada ih sustignem na magistrali. A onda mi je zatrebao rent-a-car...

Kako je do toga uopšte došlo, to je posebna priča, ali svodi se na to da sam prodao svog voljenog Mondea, a zbog nestašice čipova i birokratije trebalo je na novi automobil čekati oko dve nedelje. Ko me poznaje zna da bih to vreme lakše podneo bez oba bubrega nego bez nekog oblika prevoznog sredstva, makar to bio i mali francuski letargični dizel karavan.

Naravno, postojala je i opcija da taj period premostim uz nešto malo inspirativnije, međutim, a imajući u vidu trenutne cene rent-a-car usluga, tada bih zaista ostao bez bubrega i to samo kako bih pokrio iznos depozita. Ostale opcije su uključivale Fiestu koju odlično poznajem i Fabiu koju neobično cenim u tom cenovnom rangu. Zato sam, spreman na avanturu, sa smeškom na licu preuzeo srebrnog "kliću" sa svih njegovih 75 konja u, za taj model, neobično visokoj opremi "limited" i otpuzao sam radosno u zalazak sunca. Ono što se dešavalo u naredne dve nedelje se jedino može opisati kao katarza i urušavanje silnih predrasuda koje sam imao, jer se "klića" zavukao pod kožu svim članovima porodice, pa čak i meni, iako to veoma nerado priznajem. Koje je to dakle kečeve iz rukava izvukao minijaturni karavan:

Manevrisanje u gradu

Nakon dve decenije upravljanja isključivo automobilima D i E segmenta, čovek nauči da se provuče, ugura i parkira svuda gde je to fizički ostvarivo. Sa akcentom na "ostvarivo". Maleni Clio čini da odjednom sve postane moguće, pa i više od toga. Uska parking mesta projektovana u vreme Zastave 128? Nikakav problem! Tesan prostor za okret od 180 stepeni? Laganica! Paralelno parkiranje na nagužvanom Dorćolu od kojih je Mondeo imao noćne more? Bez problema! Clio je majstor snalaženja u gradu, uz neverovatno lagan volan i odličan radius okreta, pa i donekle agilan motor koji uspešno pomera malu karoseriju, bar u prvih nekoliko stepeni prenosa.

Komfor za celu porodicu

Jedan od razloga zašto nikada nisam kupio automobil kraći od četiri i po metra je i to što veliki značaj pridajem udobnosti i generalno komforu. Ko se iole razume u automobile zna i da ove stvari poprilično zavise od međuosovinskog rastojanja, odnosno da nijedno ogibljenje neće uspeti da nadomesti kratak razmak između prednjih i zadnjih točkova. Ipak, od svojih 4,2 Clio nudi čak 2,6 metara među osovinama i to se, uz nešto mekše podešene amortizere, itekako oseti. Uz to, prostora za putnike ima značajno više nego što sam očekivao i nego što to deluje gledajući spolja. Prtljažnik sa svojih 440 litara nije velik spram onoga na šta sam ja navikao, ali je beskonačno puta veći od onog u običnoj, hečbek varijanti.

Troši k'o upaljač

Stara srpska fraza, popularna kod prodaje kola ili hvalisanja u kafani, ovde dobija novi smisao. Imam utisak da sam 14 dana, koliko sam vadio dušu ovom mališanu, učinio sve da oborim rekord u potrošnji goriva. To je posebno dolazilo do izražaja u mojim pokušajima da ispratim beogradski saobraćaj, uz prestrojavanja, ubacivanja, preticanja i sve ono što zahteva da automobil pokaže nekakvu - bilo kakvu inicijativu ili barem znak da je živ. Tada je papučica gasa bila čvrsto pritisnuta uz patosnicu, ponekad i po par minuta, uz doduše očekivano minimalni efekat. Nakon pređenih 400 kilometara isključivo gradske vožnje davač goriva je i dalje pokazivao 2/3 rezervoara, a precizno merenje od čepa do čepa je pokazalo 5.6 litara brlje na 100 kilometara. Pritom, nijednom nisam pritisnuo magično ECO dugme, strahujući da će ionako komatizovan autić potpuno odustati. Ako to nije impresivno, ja ne znam šta je.



Nažalost, daleko od toga da je sve tako sjajno i bajno, pa pored preslabog motora postoji čitava hrpa drugih stvari koje su mi smetale, a od kojih se nekolicina svakako ističe:

Ručni petostepeni menjač

Ne, nije problem što ima samo pet stepeni prenosa - i to mu je mnogo. Problem je što je ručica menjača precizna koliko i napad naše fudbalske reprezentacije. Lakše sam zabadao suncobran u šljunak crnogorskih plaža, nego u prvu brzinu ili ne daj Bože rikverc na ovom Renou. I nije problem kvačilo, niti izakanost ovog primerka iz 2018. godine, jednostavno to je najjeftiniji menjač iz Renoa koji ide samo u najslabija vozila Renault-Nissan-Dacia alijanse i nije uložen ni najmanji napor da se ta činjenica sakrije. To je ujedno ubilo i ono malo želje u meni da tim automobilom upravljam iole nadahnuto.

(Ne)kvalitet izrade

Jeftinoća je lajtmotiv ovog vozila i to je najuočljivije unutra gde su oni materijali koje vozač i putnici najčešće dodiruju obrađeni dovoljno da se niko ne poseče, što se ne može reći i za ostale površine, završnu obradu i uklapanje komponenti. Pritom, govorimo o fensi "limited" modelu i prolaze me trnci pri pomisli da se, upravo dok ovo pišem, ljudi voze varijantama sa osnovnom opremom. Šlag na tortu je svakako infotejnment sistem koji na dodir i komande reaguje agilnošću ravnoj dCi motoru ispod haube. Svaki put kada sam poželeo da promenim pesmu na radiju, posle sam poželeo da nisam poželeo da promenim pesmu na radiju.

(Ne)rigidnost šasije

Ovo je možda nešto što većina normalnih ljudi ne bi ni primetila, ali je meni užasno smetalo i ne bi mi ulivalo poverenje da ovakav automobil nagazim malo ozbiljnije, čak i da slabašni motor nudi tu mogućnost. Dakle, prilikom silaska sa trotoara ili kod prelaska neke ozbiljnije neravnine na putu ceo automobil bi se stresao i čuo bi se zvuk uvijanja karoserije koji mi nije na listi top 10 umirujućih zvukova. Utisak je da je karavan verzija napravljena od solidno osmišljenog hečbeka bez da se išta investra u dodatno učvršćivanje značajno duže karoserije. Koliko god loše zvučale neke od ovih stvari, one nisu specifične za našeg "kliću", već su simptomatične za ceo B segment, nekada toliko popularan u Evropi. Iako bih ja radije bio vegan nego da posedujem jednog ovakvog mališana, apsolutno mu vidim upotrebnu vrednost i priznajem da sam se ogrešio o njega uzimajući ga kao etalon katastrofalnog izbora prilikom kupovine gradskog auta. Ako imate ograničen budžet, a neograničeno vreme da negde stignete, sačuvajte oba bubrega i pazarite Renault Clio, a ja ću vas izbeći na izlasku iz krivine - obećavam!

NAPOMENA: Polja obeležena zvezdicom (*) su obavezna. Slanjem komentara potvrđujete da ste pročitali i da prihvatate uslove korišćenja našeg portala.

Pošaljite komentar