Pa, moglo bi se reći da su u pitanju dva veoma slična automobila! Ovde su detalji ti koji bi mogli odlučiti. Ako uzmemo u obzir da oba predstavljaju gradski automobil i koriste oblik karoserije hečbek sa 3 vrata uz prednji pogon, sve se svodi na konkretne agregate, pokretane benzinom, koji su u njih ugrađivani. Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio FIAT, 4-cilindrični agregat sa 8 ventila i 55ks , dok je drugi 3-cilindrični agregat sa 12 ventila i 55ks koji potpisuje Daihatsu.

Nažalost, ni jedan od automobila nije dostavljen na European New Car Assessment Programme (Euro NCAP) testiranje radi utvrđivanja nivoa bezbednosti. To umnogome otežava zauzimanje stava po pitanju zaštite putnika koju pružaju i ja ću uvek preporučiti da takve automobile zaobiđete. Osim toga, dobro bi bilo pažljivo ispitati i ostale činjenice vezane za bezbednost. Oba vozila predstavljaju gradski automobil, što u principu znači ne tako dobru poziciju kada je u pitanju bezbednost, ali nam to ne pomaže preterano da se odlučimo za jedno od njih. Povrh toga, kada je u pitanju težina vozila čiji uticaj nije zanemarljiv, srpski automobil nudi popriličnu razliku od 14% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Daihatsu predstavlja za red veličine bolji izbor, makar na nivou svih modela ukupno. To su neki zvanični podaci, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Zastava vrednuju prosečnom ocenom 4.0, a modele marke Daihatsu u proseku sa 4.1 od 5. Kada posmatramo nezavisna istraživanja jasno je da je model Yugo Tempo prosečan što se pouzdanosti tiče, pri čemu je model Cuore isto tu negde.Ne možemo propustiti da spomenemo da vozači čije automobile pokreće identični motor kao i srpski automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 4.0, dok je onaj ispod haube konkurenta ostvario ocenu 3.0 od 5.

Daihatsu je daleko agilniji automobil i dostiže 100km/h za 3.9 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 140 kilometara na čas, 15km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti očigledan izbor bi bio japanski automobil, trošeći u proseku 5.1 litara goriva na 100 kilometara (55 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. To je 47% više goriva koje potroši srpski automobil!

Daihatsu deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, srpski automobil pruža značajno viši nivo bezbednosti, preuzevši na taj način ulogu favorita. Nadalje, ipak, dolazi do zaokreta, jer Daihatsu nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. Da stvari budu još bolje, pritom čak troši i manje goriva! Sve u svemu, nema mnogo šta više da se kaže na ovu temu, za mene ovde ne postoji izbor, već isključivo Daihatsu. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Preporučujem ujedno da potrošite dva minuta i saznate koji bi Vam to automobil, na osnovu Vaših želja i mogućnosti, predložio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.