Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste benzin kao izvor snage, kao i hečbek sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Mali porodični automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (prednji koji implementira Volvo, odnosno zadnji kada je u pitanju BMW). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Ford, 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 150ks , dok je drugi 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 136ks koji potpisuje Peugeot.

Ono što ponajpre moramo uzeti u obzir su rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja izvršenih nad ova dva automobila. Dobra stvar je da su testirani i jedan i drugi, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Pored toga, osim zvaničnih rezultata kreš-testa, potrebno je analizirati i druge aspekte koji se tiču bezbednosti. Oba vozila predstavljaju mali porodični automobil, što u principu znači neku osrednju poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Povrh toga, što se tiče težine vozila, previše često potcenjenog faktora, švedski automobil nudi marginalnu razliku od 5% više metala.

Proizvođači decenijama grade svoju reputaciju po pitanju pouzdanosti i, uopšteno gledano, čini se da Volvo ipak ima blagu prednost, makar na nivou svih modela ukupno. To su rezultati nekih nezavisnih istraživanja, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Volvo vrednuju prosečnom ocenom 4.5, a modele marke BMW u proseku sa 4.3 od 5. Isti ti zvaniči podaci tvrde da je model V40 prosečan što se pouzdanosti tiče, pri čemu je model Serija 1 isto tu negde.Povrh svega toga, vlasnici automobila koje pokreće isti motor kao i švedski automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 4.8, dok je onaj ispod haube konkurenta ostvario ocenu 4.4 od 5.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.2 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 210 kilometara na čas, baš kao što to čini i konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti stvari deluju prilično slično za oba vozila, trošeći u proseku 5.5 litara goriva na 100 kilometara (52 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. To ipak ima svoju cenu, a to je potrošnja goriva... Na kraju, koliko god ja želeo da proglasim pobednika, ovde mi se to čini nemoguće. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Preporučujem ujedno da potrošite dva minuta i saznate koji bi Vam to automobil, na osnovu Vaših želja i mogućnosti, predložio Virtuelni savetnik™, između više od 12.000 različitih, koliko naša baza trenutno sadrži.