Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste benzin kao izvor snage, kao i limuzina sa 4 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Veliki porodični automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (zadnji koji implementira BMW, odnosno prednji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio BMW, 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 156ks , dok je drugi 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 190ks koji potpisuje Volvo.

Početna tačka bi ovde mogli biti rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja kome su, srećom, bili podvrgnuti i jedan i drugi automobil, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Pored toga, osim zvaničnih rezultata kreš-testa, potrebno je analizirati i druge aspekte koji se tiču bezbednosti. Oba vozila predstavljaju veliki porodični automobil, što u principu znači dobru poziciju kada je u pitanju bezbednost, ali nam to ne pomaže preterano da se odlučimo za jedno od njih. Nasuprot tome, kada je u pitanju težina vozila čiji uticaj nije zanemarljiv, švedski automobil nudi popriličnu razliku od 13% više metala.

Ne volim da generalizujem stvari kada je pouzdanost u pitanju, mada izgleda da Volvo ipak ima blagu prednost, makar na nivou svih modela ukupno. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke BMW vrednuju prosečnom ocenom 4.3, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Osim toga, vozači raznih automobila u koje je ugrađivan motor koji ispod haube skriva nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Volvo je svakako agilniji automobil i dostiže 100km/h za 1.3 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 220 kilometara na čas, 3km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako nemački automobil, trošeći u proseku 5.3 litara goriva na 100 kilometara (53 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 23% više goriva koje potroši švedski automobil.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža značajno viši nivo bezbednosti, preuzevši na taj način ulogu favorita. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo pruža više kada su performanse u pitanju, a samim tim i više osmeha na licu vozača. To ipak ima svoju cenu, a to je potrošnja goriva... Na kraju, koliko god ja želeo da proglasim pobednika, ovde mi se to čini nemoguće. Bilo kako bilo, to je neko moje objektivno viđenje stvari zasnovano na informacijama sa ovog portala. Aspekti kao što su dizajn, praktičnost, vrednost brenda, ali i osećaj u vožnji su na Vama da ih odmerite. Preporučujem ujedno da potrošite dva minuta i saznate koji bi Vam to automobil, na osnovu Vaših želja i mogućnosti, predložio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.