Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste elektro kao izvor snage, kao i suv sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Terensko vozilo / SUV' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (4 x 4 koji implementira Mercedes Benz, odnosno zadnji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Mercedes Benz, IM Elektro agregat u formaciji 1 / 1 sa 292ks , dok je drugi PMSM Elektro agregat u formaciji 0 / 1 sa 252ks koji potpisuje Volvo.

Oba automobila su bila podvrgnuta Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranju, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju terensko vozilo / suv, što u principu znači odličnu poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Povrh toga, kada je u pitanju težina vozila čiji uticaj nije zanemarljiv, nemački automobil nudi marginalnu razliku od 1% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Volvo ipak ima blagu prednost, makar na nivou svih modela ukupno. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Mercedes Benz vrednuju prosečnom ocenom 4.4, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Ne možemo propustiti da spomenemo da vozači čije automobile pokreće identični motor kao i nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Mercedes Benz je svakako agilniji automobil i dostiže 100km/h za 1.4 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 160 kilometara na čas, 20km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti stvari deluju prilično slično za oba vozila, pogotovo ukoliko koristite besplatno punjenje na stanicama koje obezbeđuje proizvođač, država ili pak komšija na čije ste se brojilo nelegalno povezali produžnim kablom. Stvar koju kod vozila ovog tipa ne treba zanemariti je svakako domet, a pobednik je nedvosmisleno švedski automobil, koji pruža autonomiju veću za 147 kilometara.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, nemački automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Kada su performanse u pitanju, oba vozila nude podjednako i ni jedno od njih se ne ističe. švedski automobil pruža značajno veću autonomiju što nije zanemarljivo. Verujem da, kada se sve sabere i oduzme, imamo samo jednog pobednika, a to je Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Preporučujem ujedno da potrošite dva minuta i saznate koji bi Vam to automobil, na osnovu Vaših želja i mogućnosti, predložio Virtuelni savetnik™, iz baze od 12.000+ različitih četvorotočkaša.