Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste benzin kao izvor snage, kao i karavan sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Luksuzni automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (4 x 4 koji implementira Mercedes Benz, odnosno prednji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Mercedes Benz, 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 197ks , dok je drugi 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 197ks koji potpisuje Volvo.

Početna tačka bi ovde mogli biti rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja kome su, srećom, bili podvrgnuti i jedan i drugi automobil, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Pored toga, osim zvaničnih rezultata kreš-testa, potrebno je analizirati i druge aspekte koji se tiču bezbednosti. Oba vozila predstavljaju luksuzni automobil, što u principu znači odličnu poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Povrh toga, kada je u pitanju težina vozila čiji uticaj nije zanemarljiv, švedski automobil nudi marginalnu razliku od 1% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Volvo ipak ima blagu prednost, kada se svi modeli uzmu u obzir. To su rezultati nekih nezavisnih istraživanja, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Mercedes Benz vrednuju prosečnom ocenom 4.4, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Osim toga, vozači raznih automobila u koje je ugrađivan motor koji ispod haube skriva nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.2 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 180 kilometara na čas, 45km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako švedski automobil, trošeći u proseku 6.2 litara goriva na 100 kilometara (46 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 24% više goriva koje potroši nemački automobil.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. Da stvari budu još bolje, pritom čak troši i manje goriva! Sve u svemu, nema mnogo šta više da se kaže na ovu temu, za mene ovde ne postoji izbor, već isključivo Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Ukoliko imate dva minuta predlažem da u par laganih koraka izdefinišete Vaše potrebe, želje i mogućnosti i vidite koji bi Vam to automobil preporučio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.