Pa, moglo bi se reći da su u pitanju dva veoma slična automobila! Ovde su detalji ti koji bi mogli odlučiti. Ako uzmemo u obzir da oba predstavljaju gradski automobil i koriste oblik karoserije hečbek sa 5 vrata uz prednji pogon, sve se svodi na konkretne agregate, pokretane elektroom, koji su u njih ugrađivani. Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Renault, PMSM Elektro agregat u formaciji 1 / 0 sa 108ks , dok je drugi PMSM Elektro agregat u formaciji 1 / 0 sa 136ks koji potpisuje Stellantis.

Ono što ponajpre moramo uzeti u obzir su rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja izvršenih nad ova dva automobila. Dobra stvar je da su testirani i jedan i drugi, pri čemu Opel zasenjuje konkurenta nivoom prikazane bezbednosti. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju gradski automobil, što u principu znači ne tako dobru poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Nasuprot tome, kada je u pitanju težina vozila čiji uticaj nije zanemarljiv, nemački automobil nudi marginalnu razliku od 2% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Renault ipak ima blagu prednost, makar na nivou svih modela ukupno. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Renault vrednuju prosečnom ocenom 4.3, a modele marke Opel u proseku sa 4.4 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Osim toga, vozači raznih automobila u koje je ugrađivan motor koji ispod haube skriva francuski automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Opel je svakako agilniji automobil i dostiže 100km/h za 2.7 sekundi manje od svog konkurenta. Pritom ubrzava sve do 150 kilometara na čas, 10km/h više nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti stvari deluju prilično slično za oba vozila, pogotovo ukoliko koristite besplatno punjenje na stanicama koje obezbeđuje proizvođač, država ili pak komšija na čije ste se brojilo nelegalno povezali produžnim kablom. Stvar koju kod vozila ovog tipa ne treba zanemariti je svakako domet, mada je i on manje više isti i iznosi negde oko 330 kilometara.

Renault deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, nemački automobil ostavlja protivnika daleko iza sebe po pitanju bezbednosti, čime se nameće kao jedini izbor čak i bez razmatranja drugih aspekata ovog duela. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Opel ostavlja konkurenta u oblaku prašine, nametnuvši se na taj način svakom entuzijasti. Nemački automobil nudi nešto više kilometara za jedno punjenje. Sve u svemu, nema mnogo šta više da se kaže na ovu temu, za mene ovde ne postoji izbor, već isključivo Opel. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Takođe, imate priliku da za samo dva minuta saznate koji bi to automobil, kada se sve uzme u obzir, za Vas odabrao Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.