Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste hibrid kao izvor snage, kao i karavan sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Veliki porodični automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (zadnji koji implementira BMW, odnosno 4 x 4 kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio BMW, 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 252ks , dok je drugi 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 455ks koji potpisuje Volvo.

Ono što ponajpre moramo uzeti u obzir su rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja izvršenih nad ova dva automobila. Dobra stvar je da su testirani i jedan i drugi, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju veliki porodični automobil, što u principu znači dobru poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Nasuprot tome, kada je u pitanju težina vozila čiji uticaj nije zanemarljiv, švedski automobil nudi popriličnu razliku od 13% više metala.

Proizvođači decenijama grade svoju reputaciju po pitanju pouzdanosti i, uopšteno gledano, čini se da Volvo ipak ima blagu prednost, kada se svi modeli uzmu u obzir. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke BMW vrednuju prosečnom ocenom 4.3, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Ne možemo propustiti da spomenemo da vozači čije automobile pokreće identični motor kao i nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 4.5, dok je onaj ispod haube konkurenta ostvario ocenu 5.0 od 5.

Volvo je svakako agilniji automobil i dostiže 100km/h za 1.3 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 180 kilometara na čas, 50km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako švedski automobil, trošeći u proseku 1 litara goriva na 100 kilometara (283 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 90% više goriva koje potroši nemački automobil.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža značajno viši nivo bezbednosti, preuzevši na taj način ulogu favorita. Nadalje, ipak, dolazi do zaokreta, jer BMW nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. To ipak ima svoju cenu, a to je potrošnja goriva... Sve u svemu, nema mnogo šta više da se kaže na ovu temu, za mene ovde ne postoji izbor, već isključivo Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Ukoliko imate dva minuta predlažem da u par laganih koraka izdefinišete Vaše potrebe, želje i mogućnosti i vidite koji bi Vam to automobil preporučio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.