Pa, moglo bi se reći da su u pitanju dva veoma slična automobila! Ovde su detalji ti koji bi mogli odlučiti. Ako uzmemo u obzir da oba predstavljaju luksuzni automobil i koriste oblik karoserije limuzina sa 4 vrata uz 4 x 4 pogon, sve se svodi na konkretne agregate, pokretane dizelom, koji su u njih ugrađivani. Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Volvo, 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 235ks , dok je drugi 4-cilindrični agregat sa 16 ventila i 194ks koji potpisuje Mercedes Benz.

Početna tačka bi ovde mogli biti rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja kome su, srećom, bili podvrgnuti i jedan i drugi automobil, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju luksuzni automobil, što u principu znači odličnu poziciju po pitanju bezbednosti, ali ta činjenica ne ističe ni jedan od ova dva automobila. Povrh toga, što se tiče težine vozila, previše često potcenjenog faktora, švedski automobil nudi popriličnu razliku od 15% više metala.

Proizvođači decenijama grade svoju reputaciju po pitanju pouzdanosti i, uopšteno gledano, čini se da Volvo ipak ima blagu prednost, kada se svi modeli uzmu u obzir. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Volvo vrednuju prosečnom ocenom 4.5, a modele marke Mercedes Benz u proseku sa 4.4 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Ne možemo propustiti da spomenemo da vozači čije automobile pokreće identični motor kao i švedski automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 5.0, dok je onaj ispod haube konkurenta ostvario ocenu 4.9 od 5.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.5 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 180 kilometara na čas, 59km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako nemački automobil, trošeći u proseku 5.4 litara goriva na 100 kilometara (52 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 33% više goriva koje potroši švedski automobil.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža značajno viši nivo bezbednosti, preuzevši na taj način ulogu favorita. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. To ipak ima svoju cenu, a to je potrošnja goriva... Zaista teška odluka na samom kraju, ali ako bih morao da se odlučim za jedan od ova dva automobila, bio bi to Mercedes Benz. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Preporučujem ujedno da potrošite dva minuta i saznate koji bi Vam to automobil, na osnovu Vaših želja i mogućnosti, predložio Virtuelni savetnik™, između više od 12.000 različitih, koliko naša baza trenutno sadrži.