Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste elektro kao izvor snage, kao i suv sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Terensko vozilo / SUV' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (zadnji koji implementira Volvo, odnosno 4 x 4 kada je u pitanju Mercedes Benz). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Volvo, PMSM Elektro agregat u formaciji 0 / 1 sa 238ks , dok je drugi IM Elektro agregat u formaciji 1 / 1 sa 228ks koji potpisuje Mercedes Benz.

Početna tačka bi ovde mogli biti rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja kome su, srećom, bili podvrgnuti i jedan i drugi automobil, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Pored toga, osim zvaničnih rezultata kreš-testa, potrebno je analizirati i druge aspekte koji se tiču bezbednosti. Oba vozila predstavljaju terensko vozilo / suv, što u principu znači odličnu poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Povrh toga, ukoliko govorimo o masi vozila - podatku koji ne možemo isključiti iz priče, švedski automobil nudi marginalnu razliku od 1% više metala.

Proizvođači decenijama grade svoju reputaciju po pitanju pouzdanosti i, uopšteno gledano, čini se da Volvo ipak ima blagu prednost, ako posmatramo sve modele zajedno. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Volvo vrednuju prosečnom ocenom 4.5, a modele marke Mercedes Benz u proseku sa 4.4 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Ne možemo propustiti da spomenemo da vozači čije automobile pokreće identični motor kao i švedski automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.3 sekundi manje od svog konkurenta. Pritom ubrzava sve do 180 kilometara na čas, 20km/h više nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti stvari deluju prilično slično za oba vozila, pogotovo ukoliko koristite besplatno punjenje na stanicama koje obezbeđuje proizvođač, država ili pak komšija na čije ste se brojilo nelegalno povezali produžnim kablom. Stvar koju kod vozila ovog tipa ne treba zanemariti je svakako domet, mada je i on manje više isti i iznosi negde oko 440 kilometara.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. Nemački automobil nudi nešto više kilometara za jedno punjenje. Za koji god automobil od ova dva da se odlučite nećete pogrešiti, ali bih ja svakako preporučio da to bude Volvo. Bilo kako bilo, to je neko moje objektivno viđenje stvari zasnovano na informacijama sa ovog portala. Aspekti kao što su dizajn, praktičnost, vrednost brenda, ali i osećaj u vožnji su na Vama da ih odmerite. Ukoliko imate dva minuta predlažem da u par laganih koraka izdefinišete Vaše potrebe, želje i mogućnosti i vidite koji bi Vam to automobil preporučio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.