Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste elektro kao izvor snage, kao i suv sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Terensko vozilo / SUV' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (zadnji koji implementira Volvo, odnosno 4 x 4 kada je u pitanju Mercedes Benz). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Volvo, PMSM Elektro agregat u formaciji 0 / 1 sa 238ks , dok je drugi IM Elektro agregat u formaciji 1 / 1 sa 228ks koji potpisuje Mercedes Benz.

Oba automobila su bila podvrgnuta Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranju, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju terensko vozilo / suv, što u principu znači odličnu poziciju kada je u pitanju bezbednost, ali nam to ne pomaže preterano da se odlučimo za jedno od njih. Povrh toga, ukoliko govorimo o masi vozila - podatku koji ne možemo isključiti iz priče, švedski automobil nudi marginalnu razliku od 1% više metala.

Proizvođači decenijama grade svoju reputaciju po pitanju pouzdanosti i, uopšteno gledano, čini se da Volvo ipak ima blagu prednost, makar na nivou svih modela ukupno. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Volvo vrednuju prosečnom ocenom 4.5, a modele marke Mercedes Benz u proseku sa 4.4 od 5. Nažalost, ne raspolažem dovoljnim brojem ulaznih informacija da bih detaljnije komentarisao pouzdanost na nivou samih modela. Povrh svega toga, vlasnici automobila koje pokreće isti motor kao i švedski automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.3 sekundi manje od svog konkurenta. Pritom ubrzava sve do 180 kilometara na čas, 20km/h više nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti stvari deluju prilično slično za oba vozila, pogotovo ukoliko koristite besplatno punjenje na stanicama koje obezbeđuje proizvođač, država ili pak komšija na čije ste se brojilo nelegalno povezali produžnim kablom. Stvar koju kod vozila ovog tipa ne treba zanemariti je svakako domet, mada je i on manje više isti i iznosi negde oko 440 kilometara.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, švedski automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Stvari se nastavljaju u istom smeru, jer Volvo ostavlja konkurenta u oblaku prašine, nametnuvši se na taj način svakom entuzijasti. Nemački automobil nudi nešto više kilometara za jedno punjenje. Nije mi teško da priznam da, kada bih birao izmedju ova dva automobila, moj izbor bi definitivno bio Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Ukoliko imate dva minuta predlažem da u par laganih koraka izdefinišete Vaše potrebe, želje i mogućnosti i vidite koji bi Vam to automobil preporučio Virtuelni savetnik™, između više od 12.000 različitih, koliko naša baza trenutno sadrži.