Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste benzin kao izvor snage, kao i kupe sa 2 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Sportski automobil' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (zadnji koji implementira Mercedes Benz, odnosno prednji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Mercedes Benz, 6-cilindrični agregat sa 18 ventila i 170ks , dok je drugi 5-cilindrični agregat sa 20 ventila i 170ks koji potpisuje Volvo.

Nažalost, ni jedan od automobila nije dostavljen na European New Car Assessment Programme (Euro NCAP) testiranje radi utvrđivanja nivoa bezbednosti. To umnogome otežava zauzimanje stava po pitanju zaštite putnika koju pružaju i ja ću uvek preporučiti da takve automobile zaobiđete. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju sportski automobil, što u principu znači neku osrednju poziciju što se bezbednosti tiče, međutim to neće rešiti našu dilemu ovde. Povrh toga, ukoliko govorimo o masi vozila - podatku koji ne možemo isključiti iz priče, nemački automobil nudi marginalnu razliku od 4% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Volvo ipak ima blagu prednost, makar na nivou svih modela ukupno. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Mercedes Benz vrednuju prosečnom ocenom 4.4, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Kada posmatramo nezavisna istraživanja jasno je da je model CLK prosečan što se pouzdanosti tiče, pri čemu je model C70 isto tu negde.Osim toga, vozači raznih automobila u koje je ugrađivan motor koji ispod haube skriva nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 4.5, dok je onaj ispod haube konkurenta ostvario ocenu 4.4 od 5.

Volvo je za nijansu agilniji automobil i dostiže 100km/h za 0.6 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 215 kilometara na čas, 21km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti pobednik je svakako švedski automobil, trošeći u proseku 8.9 litara goriva na 100 kilometara (32 milja po galonu), u kombinovanom režimu vožnje. Ne možemo ignorisati razliku od 21% više goriva koje potroši nemački automobil.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, nemački automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Nadalje, ipak, dolazi do zaokreta, jer Volvo nudi nešto bolje performanse, taman toliko da kažemo da je brži. Da stvari budu još bolje, pritom čak troši i manje goriva! Nije mi teško da priznam da, kada bih birao izmedju ova dva automobila, moj izbor bi definitivno bio Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Ukoliko imate dva minuta predlažem da u par laganih koraka izdefinišete Vaše potrebe, želje i mogućnosti i vidite koji bi Vam to automobil preporučio Virtuelni savetnik™, u moru sličnih, a opet toliko različitih vozila.