TOYOTA YARIS VERSO 1.3

Yaris Verso ili Kvazimodo na točkovima, kako ja volim da ga zovem, je otelotvorenje izreke "Ne sudi o knjizi po koricama". Lakše reći nego uraditi, posebno kada na koricama stoji "Yaris sa metastazom na zadnjici". Iako vam dođe da deci prekrijete oči dok prolazi pored vas ulicom, ovaj neobični mališan zapravo ima puno toga da ponudi.

Nastao na osnovi popularnog Yarisa prve generacije, od koga je malo duži, malo širi i patološki mnogo viši, Verso spada u kategoriju najmanjih monovolumena projektovanih za svakodnevnu gradsku vrevu. To mu omogućava da sa lakoćom preveze četiri odrasle osobe i dosta kabastog prtljaga kroz jutarnji špic, trošeći manje od 8 molotovljevih koktela na sto kilometara, sve dok se ponosno ne uglavi na parking mesto kraće od četiri metra. To zvuči kao nešto što bi mnogima od nas rešilo puno problema, zar ne? Zbog čega onda češće viđamo beloglavog supa nego Yaris Verso na ulicama? Osim očigledne estetike, odnosno odsustva iste, nekoliko drugih faktora je uticalo da nesretni mališan nikada ne dobije pažnju koju svakako zaslužuje. Tu pre svega mislim na činjenicu da je Yaris Verso zapravo rodonačelnik svog segmenta, što nekada ume biti jako dobro, a ponekad baš i ne, evo na primer u ovom slučaju.

Dok su se ljudi navikli na prizor malenog MPV-a baziranog na gradskom automobilu Verso je već prestao da se proizvodi, a drugi su svojim nadolazećim modelima pokupili kajmak. Mmm, kajmak... U prevodu, automobili kao što su Opel Meriva ili Ford Fusion su profitirali na hrabrom eksperimentu koji je sprovela Toyota. Kada govorimo o motorizaciji, ja bih svakako izabrao nepoderivi 1.3 VVT-i benzinac sa 86 konjskih snaga koji je dokaz da motor bez poznatih problema i kvarova nije fikcija, već stvar izbora, odnosno logična posledica vrhunskog japanskog inženjeringa i iskustva. Da pojednostavim računicu, za one kojima to i dalje nije jasno, zbir snage i ekonomičnosti je obrnuto proporcionalan pouzdanosti. Iliti, na srpskom, ne može i jare i pare:

velika snaga + mala potrošnja = mnogo kvarova

velika snaga + umerena potrošnja = umeren broj kvarova

umerena snaga + mala potrošnja = nešto malo kvarova

umerena snaga + umerena potrošnja = Yaris Verso 1.3 VVT-i Agregat o kome pričamo pripada NZ porodici Toyotinih motora, a varijanta pod haubom Versa je kreacija čuvenog japanskog inženjera Otowa Yamaha i spaja aluminijumski blok, duplu bregastu osovinu sa 16 ventila pokretanu lancem, sekvencijalno ubrizgavanje goriva i VVT-i sistem. Sve to zajedno čini recept za uspeh, a performanse i ekonomičnost su sasvim prihvatljive ako se u obzir uzme radna zapremina, kao i veličina i oblik nesvakidašnjeg monovolumena.

Yaris Verso u ovoj izvedbi "stotku" dostiže za 12.7 sekundi pri čemu realno u proseku troši oko 0.3 litra više od zvanično deklarisanih 6.5l/100km. Takvo ubrzanje možda nije previše inspirativno, ali je zato još manje inspirativan visok centar gravitacije (težište) koje pri većim brzinama pokušava da katapultira nezgrapno visokog mališana iz krivine preko bankine u provaliju, čemu se hrabro odupire pojačani anti-roll bar specijalno projektovan za ovaj model. Ali ako su performanse to što vas najviše zanima definitivno čitate pogrešan članak i razmatrate pogrešan automobil. Yaris Verso je ceo izgrađen oko ideje praktičnosti i tu misiju veoma uspešno obavlja. Unutrašnjost, kojom dominira komandna tabla preuzeta iz običnog Yarisa, je izuzetno prostrana i prepuna odeljaka za sitnice, uključujući i one iznad glava putnika. Prostora za noge ima sasvim dovoljno, a s obzirom da se volan podešava po visini gotovo svako može da pronađe udoban položaj za upravljačem. To ne znači da će vam biti udobno i nakon 1.000 kilometara vožnje na autoputu, ali u gradskim uslovima će četiri putnika komforno stići tamo gde su krenuli. Ono što može predstavljati problem, pogotovo korpulentnijim osobama kao što sam ja (ne jedem ja puno nego imam teške kosti, pre nego što pitate) jesu izuzetno uska vrata. Ista ta uska vrata su zato izvanredno rešenje za tesna parking mesta na kojima se po gradu vazda štedi, dok se ona na zadnjem kraju ovog kompaktnog MPV-a otvaraju postrance pružajući odličan prilaz tovarnom prostoru. I to kakvom!

Toyota tvrdi da se obaranjem svih sedišta dobija prostor zapremine 2160 litara, što je u kategoriji daleko većih i skupljih monovolumena. Sam oblik ovog ružnog pačeta ovde od njega stvara labuda dostavnih vozila. Kabasti predmeti velikih dimenzija se sa lakoćom mogu smestiti u prtljažnik, a zadnja klupa se modularno sklapa što doprinosi prilagođavanju potrebama jedne prosečne ekstremno zahtevne i razmažene porodice. Kada sve saberemo i oduzmemo pred nama je jedan zaokružen paket koji nudi puno, a traži malo. Bilo da ste vlasnik cvećare sa dostavom ili vam je iz nekog krajnje neobičnog razloga jednostavno potreban papamobil do 2.500 eura - ne tražite dalje. Zanemarite korice i dajte šansu knjizi.