Iskustva: Kazne za brzinu na autoputu

KAZNE ZA BRZINU NA AUTOPUTU
Nikada ne prolazim kroz crveno na semaforu, niti pretičem preko pune linije. Ne vozim žutom trakom kada je zastoj. Ali niko nije savršen, o čemu svedoči moja privatna kolekcija kazni za prekoračenje brzine. Tu zavidnu kolekciju čine obaveštenja, pozivi i rešenja raznih policijskih uprava i ispostava, ali i svojeručno ispisane kazne saobraćajnih patrola i presretača od kojih mi se neki uveliko javljaju kada me prepoznaju na putu.
Javim se i ja njima sa smeškom na licu jer, iako mi s vremena na vreme isprazne džepove puneći budžet Republike Srbije, oni samo rade svoj posao, te svako od nas igra svoju ulogu u ekosistemu saobraćajne džungle. E sad, s obzirom da sam pre par meseci proslavio punoletstvo svoje vozačke dozvole, a imajući u vidu godišnji broj kazni za brzu vožnju, seo sam i presabrao svoj okvirni doprinos državnom bruto domaćem proizvodu. Zaključak je da bi među sponzorima, na press konferencijama Vlade Srbije posvećenim BDP-u i budžetu, trebalo da bude i logo ovog portala.

U početku sam vodio računa, trudeći se da mi prosek bude tu negde, plus-minus 10 km/h (dobro, budimo realni, samo plus). Naravno, to nisam postizao vozeći u ograničenju, već kao i mnogi drugi - ciljajući da mi goriva u rezervoaru ili stomaku ponestane baš negde između dve naplatne rampe. Vrlo brzo sam zaključio da mi ne stižu nikakve kazne sa E75, pa sam se malo opustio, a kada je otvoren Autoput Miloša Velikog na kome nema ni jedne jedine benzinske stanice prosečna brzina je naglo porasla. Uz to, ENP koji koristim već par godina eliminiše čekanje na naplatnim rampama i eto ga recept za uspeh.

Iskoristio sam priliku da proćaskam sa momcima iz patrolne Škode koji su mi rekli da je to redovna procedura onda kada standarno uručenje iz nekog razloga ne uspe. Zahvalio sam im se jer su mi doneli kaznu na noge, umesto da ja jurim do Novog Sada po nju, prilikom čega bih najverovatnije zaradio još jednu kaznu i tako sve u krug. Nisu znali da mi kažu koji je prag tolerancije, ali su me prijateljski upozorili da svako prekoračenje od 40 km/h i više povlači sa sobom oduzimanje vozačke dozvole, u mom slučaju poznatije kao smak sveta.

Kada sam konačno seo i na miru prelistao poslednjih par MUP-ovih ljubavnih pisama, došao sam do nekoliko zaključaka. Pre svega, obično je potrebno oko šest meseci da prođe od prekršaja do kazne. Takođe, zajedničko im je to što ni na jednoj od njih izmerena prosečna brzina nije ispod 140 km/h, što je zapravo veoma velikodušno, kada razmislite. Kao prvo, ograničenje brzine varira i nije celom dužinom između dve naplatne rampe maksimalnih 130 "na sat". Štaviše, u nekim tunelima iznosi samo 80, na krivudavim deonicama 100, a radove na putu kojih nam nikada ne manjka da ne spominjemo.

Pa zašto onda ja plaćam kazne za prosečnu brzinu na autoputu češće nego račun za InfoStan? Zašto me putarina do Novog Sada košta 240 dinara, plus 2.500 dinara kazna (5.000 dinara ako ne platite u roku od 8 dana)? Odgovor je pomalo bizaran, a tiče se činjenice da svi voze manje-više istom brzinom, što bi zapravo bilo savršeno u nekom imaginarnom svetu u kome svi imaju tempomat i koriste ga adekvatno. Nema tu neke filozofije, odrediš brzinu koja ti odgovara i držiš je se. Ako te neko usporava, dodaš gas i pretekneš ga, brzo, bez oklevanja i razvlačenja, ne praviš piknik u brzoj traci. Kad završiš, vratiš se desno i Bogovi vožnje su zadovoljeni.
Ali ako se ja krećem ravnomernom brzinom, bezbrižno slušajući umilni zvuk dece koja se svađaju i tuku na zadnjem sedištu, a prešiša me neki entuzijasta tako da mi se auto zaljulja, samo da bi se minut kasnije vratio u desnu traku vozeći sporije od mene i terajući me da kočim... Tada, druže moj, 2.500 dinara zvuči kao prvoklasna investicija.
Dopadaju Vam se tekstovi? Naručite knjigu!
Više od 50 najpopularnijih tekstova sa Automanijak bloga, kolumne na portalu MojAuto.rs i štampanog dodatka novina "Blic" zaokruženih u knjigu. Obradujte sebe ili nekog drugog zaljubljenika u automobilizam ovim ponekad korisnim, a često šaljivim skupom saveta, iskustava i utisaka jednog Automanijaka.
Brzo i jednostavno naručite knjigu online.
Komentari posetilaca
Sve su ovo zaključci do kojih sam i ja došao. Jedina razlika bi bila laganje tempomata - mislim da postoji neki zakon/regulativa, nebitno šta je, koji nalaže proizvođačima automobila da moraju da prikazuju da automobil ide bar 3 km/h više nego što je to stvarno. Testirao sam to i ako kazaljka pokazuje na 100 ili 200 km/h navigacija/telefon pokazuje 96-97 ili 196-197 km/h. Tako da je razlika uvek fiksna, osim ako niste stavili gume drugačijeg obima u odnosu na fabričke.