Dva poprilično slična automobila, u to nema sumnje. Ipak, svaki od njih ima nešto drugačije da ponudi. S obzirom da oba vozila koriste elektro kao izvor snage, kao i suv sa 5 vrata oblik karoserije u okviru istog 'Terensko vozilo / SUV' segmenta, glavnu razliku predstavlja drugačije rešen pogon (4 x 4 koji implementira Mercedes Benz, odnosno zadnji kada je u pitanju Volvo). Ispod haube prvog se nalazi motor koji je razvio Mercedes Benz, IM Elektro agregat u formaciji 1 / 1 sa 292ks , dok je drugi PMSM Elektro agregat u formaciji 0 / 1 sa 252ks koji potpisuje Volvo.

Ono što ponajpre moramo uzeti u obzir su rezultati Euro NCAP (European New Car Assessment Programme) testiranja izvršenih nad ova dva automobila. Dobra stvar je da su testirani i jedan i drugi, pri čemu je i jednom i drugom dodeljen podjednak broj zvezdica za bezbednost. Imajući to na umu, hajde da uzmemo u obzir i neke druge aspekte koji utiču na bezbednost. Oba vozila predstavljaju terensko vozilo / suv, što u principu znači odličnu poziciju kada je u pitanju bezbednost, ali nam to ne pomaže preterano da se odlučimo za jedno od njih. Povrh toga, ukoliko govorimo o masi vozila - podatku koji ne možemo isključiti iz priče, nemački automobil nudi marginalnu razliku od 1% više metala.

Nije zahvalno diskutovati pouzdanost na nivou proizvođača, ali vredi spomenuti da Volvo ipak ima blagu prednost, kada se svi modeli uzmu u obzir. To kažu neke objektivne statistike, dok posetioci našeg portala pouzdanost marke Mercedes Benz vrednuju prosečnom ocenom 4.4, a modele marke Volvo u proseku sa 4.5 od 5. Isti ti zvaniči podaci tvrde da je model EQA prosečan što se pouzdanosti tiče, pri čemu je model XC40 isto tu negde.Osim toga, vozači raznih automobila u koje je ugrađivan motor koji ispod haube skriva nemački automobil u proseku smatraju da on zaslužuje ocenu 3.0 od 5, baš kao i agregat ispod haube konkurenta.

Mercedes Benz je svakako agilniji automobil i dostiže 100km/h za 1.4 sekundi manje od svog konkurenta. Ipak, nedostaje mu snage da osvoji takmičenje u makismalnoj brzini, dostižući 160 kilometara na čas, 20km/h manje nego što to čini konkurentski automobil. Kada pričamo o štedljivosti stvari deluju prilično slično za oba vozila, pogotovo ukoliko koristite besplatno punjenje na stanicama koje obezbeđuje proizvođač, država ili pak komšija na čije ste se brojilo nelegalno povezali produžnim kablom. Stvar koju kod vozila ovog tipa ne treba zanemariti je svakako domet, a pobednik je nedvosmisleno švedski automobil, koji pruža autonomiju veću za 147 kilometara.

Volvo deluje nešto malo pouzdanije, mada je razlika marginalna. Ipak, najvažnija stvar prilikom izbora automobila bi trebalo da bude bezbednost, kako aktivna tako i pasivna. Po mom mišljenju, kada se sve uzme u obzir, nemački automobil pruža nešto viši nivo ukupne bezbednosti. Kada su performanse u pitanju, oba vozila nude podjednako i ni jedno od njih se ne ističe. švedski automobil pruža značajno veću autonomiju što nije zanemarljivo. Nije mi teško da priznam da, kada bih birao izmedju ova dva automobila, moj izbor bi definitivno bio Volvo. U svakom slučaju to je moje lično mišljenje izgrađeno na osnovu podataka kojima raspolažem. Ono što bi na kraju ipak trebalo da odluči je Vaš lični osećaj, a ja se nadam da će Vam u tome pomoći i moje smernice. Takođe, imate priliku da za samo dva minuta saznate koji bi to automobil, kada se sve uzme u obzir, za Vas odabrao Virtuelni savetnik™, između više od 12.000 različitih, koliko naša baza trenutno sadrži.