Promašaji auto industrije: Peugeot 1007 1.4 HDi

autor: AutoManijak datum: 19.07.2016.
$article->title;
Promašaji auto industrije

PEUGEOT 1007 1.4 HDI


Postoje automobili koje bih voleo da vozim i oni koje ne bih. A postoje i oni koje bih radije izneo uz Begaljičko Brdo na ramenima nego da oni iznesu mene. Ovaj o kome danas pričamo, doduše, teško da bi me i izneo, s obzirom da se jedva bori i sa spostvenom težinom, ali polako - doći ćemo i do toga.

Peugeot je 80-tih i 90-tih godina prošlog veka opravdano zauzimao visoku poziciju na sceni automobilske industrije, ali i u mom srcu. Modeli kao što su 205 GTi i 405 Mi16 ostavili su traga u istoriji automobilizma za sva vremena i predstavljali su dobru osnovu za unapređenje brenda početkom 2000-tih. 306 je tada još uvek ličio na Peugeot i imao je vozne karakteristike koje se od automobila ove marke očekuju. Međutim, ono što je usledilo sa modelima 206, 307 i 407 može se isključivo okarakterisati kao stranputica, koja ja 2004. godine kulminirala prvim četvorocifrenim Peugeot-om u istoriji. Ja ovom prilikom ne želim da komentarišem uspeh ili neuspeh ovakve promene pravca francuskog brenda, već da istaknem oštar zaokret od kvalitetnih modela orijentisanih na performanse i vozne karakteristike ka modnim rešenjima dokazano lošeg kvaliteta i, nažalost, opravdano narušene reputacije. Nekada je polovni Peugeot držao cenu skoro kao nemački konkurenti, danas jedva drži papir sa bezbroj-puta-snižavanom cenom zadenut za zadnji brisač koji je najverovatnije oblajznuo i ne radi.



Zabave radi, pokušaću da rekonstruišem misaoni tok Peugeot-ovih menadžera i inženjera dok su osmišljavali nesretnu "hiljadusedmicu". To neće biti lako, te sam stoga odlučio da popijem dve flaše Chardonnay-a neposredno pre nego što ću napisati ovaj tekst kako bih se doveo u njihovo stanje uma. Ukratko, pretpostavljam da je to izgledalo nekako ovako: S obzirom da smo dostigli naš maksimum u reliju i autosportu generalno, vreme je da se okrenemo nekim drugim vrednostima i da postavimo još jedan kamen temeljac autoindustrije našom, toliko puta dokazanom, inovativnošću. Ali, avaj, sve je već manje-više otkriveno, u kom pravcu tražiti inspiraciju?! Znamo! Izmislićemo novi automobilski segment, nepoznat čovečanstvu... Biće to monovolumen, ali nikako običan! Ovaj će imati samo dvoja vrata. Toga se još niko nije setio! Svi prave velike monovolumene prepune prostora i jednostavne za prevoz dece i prtljaga, ali ne! Mi ćemo izmeniti tok istorije našim vizionarskim dizajnom bez prostora za noge na zadnjoj klupi, ali će zato prtljažni prostor biti još manji. Kada nas je već ovako dobro krenulo, zašto ne bismo ubacili nešto još manje očekivano? Na primer, par električnih kliznih vrata! To će nas distancirati dodatnih 300 kilograma od našeg sportskog pedigrea, a pružiće nam i šansu da kompletan dizajn bude ograničen funkcionalnošću ovog nepotrebnog izvora kvarova. Na kraju, mogli bismo ubaciti naš najslabiji dizel agregat kako ubrzanje ne bi ispunilo očekivanja čak ni baki koja je krenula do obližnje pijace.



I tako i bi. Nije da ne razumem ideju kliznih vrata, ali ona nikako nisu smela da upravljaju čitavim konceptom ovog vozila. Rezultat ovako sjajno osmišljenog inženjerskog poduhvata se ni ne može sagledati iz brojki vezanih za prodaju, s obzirom da je u Evropi ta cifra prešla 100.000 komada. Doduše, taj broj daleko manje impresionira kada znate da je Peugeot snižavao cenu novih 1007-ica i do 40%, samo da proizvodnja ne bi stala. A kada uporedite to sa 4.500.000 prodatih primeraka modela 307 jasno je o kakvom se debaklu radi. Oni koji su, pored svega, odlučili da pazare ovo čudo od vozila suočili su se sa strmoglavim padom cena polovnih primeraka i sa čitavom žurkom kvarova na kojoj ne želite da budete domaćin.



Da li to znači da je sve u vezi sa ovim automobilom pogrešno? Naravno da ne. Najveći plus od mene dobija za nesvakidašnje visok nivo bezbednosti pokazan na EuroNCAP testu gde je osvojio 36 od 37 poena za zaštitu odraslih putnika. To je rezultat kojim se ne mogu pohvaliti ni mnogo veći modeli tog godišta. Zatim tu su unutrašnjost i pozicija vozača koji su bolje rešeni nego što bi se to očekivalo od automobila ove veličine, uz neke detalje koji bi se verovatno dopali pripadnicama lepšeg pola. Na primer, određeni delovi panela komandne table, kao i umeci sedišta i tapacirunga su promenljivi i pružaju mogućnost izmene izgleda unutrašnjosti za samo nekoliko minuta uz minimalan napor. Zatim, zadnja klupa koja se pomera na klizačima kako bi pružila malo više prostora putnicima ili prtljagu. Sve to je zamišljeno da učini ovaj automobil svestranijim i zanimljivijim kako bi ga plasirala kao konkurenciju dotadašnjim modnim rešenjima, a pre svega Smart-u. Ipak, smatram da su na tom putu negde zalutali, a činjenica da ovaj model od 2009. godine, kada je poslednji primerak sišao sa proizvodne trake, nema naslednika govori upravo u prilog tome.



Nisam protivnik eksperimentisanja i smatram da je ono neophodan sastojak svakog napretka, a francuski proizvođači su uvek imali nedvosmisleno važnu ulogu u tome. Ipak, ne mogu da se otmem utisku da je Peugeot 1007-icom, ali i ostalim modelima sa dve nule, izašao iz svojih okvira i napustio filozofiju kojom je mnoge od nas pridobio i koja je, na kraju krajeva, zaslužna za automobile koje i danas srećemo na ulicama, ispravnije od svojih deceniju-mlađih naslednika. Moja poruka njima bi zato bila: Nije nam problem da ručno otvaramo i zatvaramo vrata vaših automobila sve dok oni ne izgledaju i ne leže na putu kao Zepter usisivač.
Podaci o motoru ( problemi & kvarovi )
Peugeot / Ford

1.4 DV4 TD

radna zapremina:
1398
cm3
konfiguracija:
4 - Linijski
 
broj ventila:
8, 2 po cilindru
 
dotok vazduha:
Turbo
 
vrsta goriva:
Dizel
 
snaga:
70
ks
obrtni moment:
150
Nm
Podaci o vozilu - Peugeot 1007
~90% zaštite
proizvodnja:
2004. - 2009.
godine
karoserija:
minivan
3 vrata
dužina:
3731
mm
širina:
1686
mm
visina:
1620
mm
prtljažnik:
154 - 977
l
rezervoar:
40
l

Komentari posetilaca

Proverite automobil po broju šasije

Pogledajte još i...