START-STOP SISTEM

Svi smo makar jednom prisustvovali nemiloj sceni na graničnom prelazu gde Mustafa gura svoj VW Sharan sa tri žene i jedanaestoro dece po pet metara svaka dva minuta. Poslednjih godina taj trend se smanjuje zahvaljujući start-stop sistemima.

Iako je ideja o automatskom gašenju motora prilikom bespotrebnog rada u "leru" stara koliko i ja, serijska proizvodnja automobila sa start-stop sistemima je uzela maha tek poslednjih desetak godina i to pre svega u Evropi. Glavna motivacija je svakako New European Driving Cycle (NEDC) testiranje iz koga proističu (često nerealne) brojke vezane za potrošnju goriva i emisiju štetnih gasova. Zanimljivo je da čak 25% ciklusa testiranja automobili provedu zaustavljeni, imitirajući gradske gužve, a kako bolje smanjiti količinu goriva koju motor potroši nego kompletnim isključivanjem istog. Prvi ovakav sistem je uvela majka automobilske ekologije, japanska Toyota, još davne 1974 godine u svom prestižnom modelu Crown. Pratili su je italijanski FIAT koji je početkom 80-tih predstavio Regatu ES, a zatim i nemački Volkswagen sa svojim Polom Formel E. Kao i svaka druga tehnologija u povoju i ova je imala svoje probleme i nije zaživela sve do prve ozbiljnije primene u ultra-ekonomičnim modelima kao što je čuveni Audijev A2 3L. Konačno, 2008. godine je većina svetskih proizvođača prihvatila principe rada start-stop sistema i počela da ih nudi u skoro svim svojim modelima.

Moji prvi utisci vezani za uporno gašenje i paljenje motora tokom vožnje radi uštede goriva od nekih pet do osam procenata su bili, poređano po intenzitetu: mučnina, neverica i nekontrolisana želja za psovanjem. Svako ko svoj automobil doživljava kao nešto više od metalne kante za prevoz od tačke A do tačke B zna da su startovanje i zaustavljanje motora dve najstresnije radnje po pogonski agregat. To su idealni trenuci da stradaju anlaser ili alternator, da popucaju klinasti i zupčasti kaiš, ali i da se ubrza zamor materijala na gotovo svakoj pokretnoj komponenti motora. Negativne efekte na akumulator ne moram ni da naglašavam. Međutim, sve ovo navedeno nije ujedno i najgore. Najgore je trošenje ležajeva radilice koji, bez adekvatnog podmazivanja potpomognutim konstantnim radom motora, umesto zaštite tankim slojem ulja doživljavaju suvišni kontakt metala o metal, a to nikada nije prijatno. Osim kada ključevima grebete komšijin bahato parkirani automobil. Proizvođači su za svaki od pomenutih problema našli makar po jedno rešenje, pa su tako anlaseri i alternatori ojačani kako bi izdržali 300 do 400 hiljada pokretanja umesto standardnih 100. U poslednje vreme su često ove dve komponente integrisane u jednu pod nazivom Integrated Starter Generator (ISG), što dalje otvara mogućnosti iskorišćenje kočione sile za proizvodnju struje koja se skladišti i kasnije koristi za napajanje uređaja dok je motor zaustavljen ili za samo startovanje bez dodatnog opterećenja akumulatora. Akumulatori su, pak, najčešće AGM tipa (Absorbent Glass Mat) koji je tolerantniji na češće potrebe za velikom količinom struje prilikom "verglanja" i životni vek im je značajno duži, kao što im je i cena značajno viša. Kada je u pitanju ono što nas najviše brine, a to su svakako ležajevi radilice, problem je rešen tako što su kontakt površine presvučene slojem polimera koji omogućava tzv. suvo podmazivanje (zvuči perverzno, ali radi posao). Razloga za brigu, dakle, nema i od komponenti svog ljubimca možete očekivati da, doduše za nešto više novca, služe približno dugo kao i kod vozila bez start-stop sistema.



Druga predrasuda koju sam gajio po pitanju ove tehnologije bila je svakodnevni život sa ovakvim automobilom i njen uticaj na osećaj u vožnji. Zapravo, svoj trenutni automobil nisam kupio sve dok me prodavac u salonu nije uverio da postoji dugme u kabini kojim se cela stvar u potpunosti isključuje. Međutim, nakon godinu dana druženja sa start-stop sistemom moram da primetim da to dugme nisam pritisnuo više od 5-6 puta, što ga po učestalosti korišćenja u vožnji svrstava među svetla za maglu, zadnji brisač i pokazivanje srednjeg prsta. Razlog za to je činjenica da vozač zapravo kontroliše kada će se sistem aktivirati, izbacivanjem menjača iz brzine i puštanjem kvačila kada je automobil zaustavljen. U "kreni-stani" situacijama, gde je veća šteta nego korist od stalnog gašenja i paljenja, jednostavan pritisak na pedalu kvačila obezbeđuje da motor nastavi sa radom. Tamo gde je izgledno stajanje duže od 6 sekundi, koliko je minimalno isplativo zaustavljanje motora, a posebno na semaforima koji drže crveno i po nekoliko minuta na vama je da dopustite start-stop sistemu da se aktivira. U trenucima kada ste spremni da krenete, a već na prvi hod pedale kvačila, anlaser odradi svoje i ergela konja ispod haube spremno čeka vašu komandu i pre nego što ste stigli da prebacite desnu nogu sa kočnice na gas. Često se ovaj proces odigra i automatski, onda kada je automobilu neophodan rad motora kako bi odgovorio na dodatne zahteve za strujom ili održavao rad klima uređaja neometanim. Takođe, sistem ne dopušta motoru da se ugasi onda kada nije dovoljno zagrejan, akumulator ne proizvodi dovoljan napon, mesec nije u znaku škorpije ili kada bilo koji drugi od mnogobrojnih predefinisanih uslova nije ispunjen.

Jednom rečju start-stop sistem je jednostavno tu, sve vreme nešto računa, radi i trudi se da ga vi ni u jednom trenutku ne primetite. Jedino što zaista rado primećujete su nešto manje frekventne posete benzinskim stanicama, pogotovo ukoliko veći deo kilometara pravite po gradu, provlačeći se kroz permanentni i beznadežni saobraćajni haos. Meni lično se dopalo i to što se u slučajevima nevoljnog gašenja, na primer kada se sa vožnje automatika vratite na ručni menjač zaboravljajući na postojanje pedale kvačila, ovaj sistem momentalno i neprimetno pobrine za ponovno paljenje motora. Time vas uskrati za gomilu psovki, sirena i gestikulacija, pa dodatno doprinosi trendu smanjene interakcije i povećanog otuđenja ljudi. Posebno na graničnim prelazima gde Mustafa više ne izlazi da popriča sa ostalim vozačima sa ZH tablicama, samo sedi unutra dok se njegov VW Sharan novije generacije magično pomera sam, bez da ga neko gura, u beskrajnoj koloni automobila opremljenih start-stop sistemima.